Sreli su se onog dana kada mu je spasila zivot.Rekla mu je nesto sto je u njemu probudilo veliku zelju za njom. Nisu bili svesni velike privlacnosti,koja je svakim danom sve jaca i opipljiva.
On je ranjeni princ koji ceka pravi trenutak,kako bi se...
Budim se sa jakim bolim u vratu,malo ga protrljam,kad osetim da se na mojim grudima nesto pomera.Pogledam i vidim moj vesticu,kako spava,nasmijem se malo na taj prizor,pa je podignem,a ona obavije ruke oko mog vrata i zabije glavu,dublje u moj vrat,to me je na neki nacin usrecilo.
Spustam je na krevet,i gledam njeno usnulo i prelepo lice.Na prvu se bunila jer sam je spustio iz svog zagrljaja,ali kada sam je uvukao u svoj zagrljaj u krevetu,prestala je sa protrestima,polako sa sa njom u mom zagrljaju utonuo u san.
Budim se uz zvonjavu telefona.Gledam gde sam kada se setim da sam sinoc prespavao na Mijinom kaucu,a onda sam je jutros preneo u njen krevet.Al' moje razmisljanje prekida uspavana Mia.
"Hoce li se neko javiti na taj glupi telefon"pa stavi glavu ispod jastuka,ja se nasmijem i odmahujem glavom na njenu reakciju.
"Dobro javicu se"kazem jos uvek nasmijano
"Halo"javim se
"Gospodin Miler"progovara devojka
"Da jasam izvoli te"kazem zacudjeno
"Ovde sestra iz gracke bolnice"kaze
"Sta....sta se desilo"pitam zabrinuto,utom Mia izlazi iz sobe jos uvek u istoj odeci od sinoc,malo nasmijana,ali kada vidi moj zabrinuti izraz odmah se uozbilji i krene prema meni.
"Vasa majka je u bolnici,imala je mali potres mozga"kaze
"Sta,sta to govorite zaboga?!"pitam kroz deranje
"Zao mi je,ali morate da dodjete do bolnice"kaze
"Odma...odmah"glas mi je prepukao,a ona prekida,Mia me gleda sa zabrinutim izrazom na licu
"Mateo,sta se desilo"pita zabrinuta Mia
"Moja....maj...ka....imala je..ppp....otres....m.....ozga"jedva govorm,a ona mi pridje i zagrli me,prijalo mi je i to jako
"Hajdemo"kaze,a ja je gledam
"Gde"pitam,skoro pa zbunjeno
"Idemo,kod tvoje majke"kaze
"Ne,Mia ne moras da...."govorim,a ona me prekida
"Idem,sa tobom,pa neces valjda da vozis u ovom stanju,mogao bi da imas saobracajnu nesrecu,ne daj Boze,a i treba ti podreska"kaze,sada sam tek sada shvatio koliko ja nju zaista volim
Krenuli smo prema bolnici.Dok je Mia vozila i smirivala me ja sam se poceo malo opustati,ali kada sam dosao ispred bolnice bukvalno sam istrcao iz auta.Ne znam da li me je Mia pratila,dosao sam pred pult i pitao gde se nalazi soba u kojoj je moja majka,a ja sam brzinom svetlosti stigao do sobe moje majke.Tamo su bili moje sestre,brat i otac,a pored njih Kejt.Dotrcao sam do njih.
"Kako je,sta kazu doktori"pitam
"Mateo"Kajra mi je pritrcala i zagrlila me
"Nista jos nisu rekli"odgovara moj otac,ja samo zaklopim oci da bih se bar malo smirio.
"Mia"Kajra povika,pa se odvoji od mene i otrci njoj u zagrljaj
"Hej smiri se,sve ce biti uredu"kaze joj,a svi gledaju prema Miji
"Ne znam,jako se palasim"Kajra kroz jecaj govori
"Hej,nemoj tako da govoris,bice sve uredu imaj malo vere"kaze joj kroz ohrabrujuci smesak
"Stvarno"Kajra,sa malim osmehom,govori a ja gledam,ta devojka je stvarno posebna
"Naravno,zar mi neverujes"pita Mia,kao da je ljuta
"Naravno da ti verujem,nemoj nista lose da mislis"Kajra se malo nasmesi,a Mia za njom,malo,pa pogleda mene.A ja im pridjem,a ona me zagrli,uzvratim joj zagrljaj
"Bice sve uredu"tiho mi govori,a ja je samo jos jace zagrlim
"Nadam se"kazem,pa udahnem njen miris
"Hoce ne brini"njen glas je tako opustajuc i pruza mi bar neku nadu
"Sine ko je to"pita moj otac,a ja se okrenem prema njemu
"Oce ovo je Mia,moja devojka"otac me gleda kao da sam prolupao
"Sta"pita,a ja to ignorisem
"Mia,ovo je moj otac Ricard"kazem
"Drago mi je ja sam Mia"pruza mu ruku,ali on je ne prihvata,znao sam da ce tako biti,on ne vidi Miu,kao moju devojku,niti bilo sta.
"Ne zanima me ko si,a sada bih te molio da odes"ona skloni ruku i gleda ga kao da neveruje,pa pogleda u mene,a ja joj pridjem
"Nigde ona ne ide"kazem,pogledam u nju,pa u oca,a onda u Kejt koja ima ubitacan pogled prema Miji.
"Mateo..."Mia govori
"Ne Mia ne ides,potrebna si mi ovde"ona me gleda sa oklevanjem
"Da Mia ostani,trebas nam ovde molim te"moli je Sara
"Da"blizanci se nadovezuju,a je idalje gledam pogledom koji je moli da ostane
"Dobro"kaze,a ja se malo nasmesim,pa sednem na stolicu,a i ona za mnom
"Ja sam rekao nesto"govori moj otac
"Ne,ona nigde ne ide,dosla je sa mnom i sa mnom ce otici"kazem odlucno,moj otac htede jos nesto reci,ali u tom izlazi doktor,a ja ustajem,kao i Mia,pa ga pogledamo
"Doktore kako je"pita moj otac
"Sada je dobro,nema brige,svesna je"odgovara
"Da li mozemo da je vidimo"pita otac
"Da,ali samo jedna osoba,prijatno"kaze doktor,pa ode,a onda moj otac progovara
"Ja cu uci,a vi udjite posle"kaze,a mi svi klimamo glavom,zatvorim oci sa olaksanjem,a Mia me zagrli,ne zna koliko mi ovo sve jako prija
"Jesam rekla da ce biti sve uredu"kaze,a ja je pogledam
"Sta bi ja radio bez tebe"kazem
RICARD
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
