Sreli su se onog dana kada mu je spasila zivot.Rekla mu je nesto sto je u njemu probudilo veliku zelju za njom. Nisu bili svesni velike privlacnosti,koja je svakim danom sve jaca i opipljiva.
On je ranjeni princ koji ceka pravi trenutak,kako bi se...
Imala sam prelepo jutro za koje je zasluzan Mateo.Na samu pomisao na njega zacrvenim se.Moje sanjarenje prekida telefon.Pogledam ko je,a ono nepoznat broj,sva sam u cudu,ali se ipak javim.
"Halo"kazem nesigurno
"Mia ja sam Mateo"na to moje srce pocinje da lupa trista na sat.
"M..ateo"mucam
"Ovaj,da li mozemo da razgovaramo"skupim obrve,dok razmisljam sta ima da mi kaze
"Da,da naravno,samo kada"pitam
"Ne znam moze posle posla"pita me
"Naravno,gde da te cekam"pitam
"U stvari mislio sam da ja tebe sacekam ispred posla"
"Naravno,znas li kad zavrsavam"kakvo glupo pitanje pa naravno da zna
"Da znam"prosto kaze
"Pa onda vidimo se"kazem
"Vidimo se"kaze,a ja prekinem slusalicu
Dan mi se polako zavrsava ostalo je jos deset minuta,polako se spremam i krecem ka izlazu.A tamo ugledam Zaka,sva se zaledim,a on mi sa zlocastim kezom prilazi.
"Zdravo Mia"kaze,a u tom nam prilazi gospodja Grifin,a ja se malo smirim
"A Mia vidim da si upoznala mog necaka"ja je gledam raskoracenih ociju,pa on joj je necak.Sada sam jako uplasena.
"Tetka drago mi je da te vidim"kaze pa je zagrli.Ja sam nemocna da bilo sta da kazem.
"Ovaj....ja..morala bi sada da krenem"kazem,a godj.Grifin mi klimne i ja izadjem,kada skupim dovoljno hrabrosti.
Izadjem,a suze mi naviru na oci.Ne svesna sam sta radim,a onda se zbijem u necije snazne grudi.Podignem pogled i ugledam Matea,jos vise se rasplacem pa se privijem uz njega.On je na trenutak zbunjen,a onda me snazno zagrli.Ne znam koliko je proslo,dok smo stojali tako zagrljeni.A onda me Mateo podi- gne i unese u auto i stavi mi pojas.Ja ne znam sta da kazem,toliko sam uzruj- ana i uplasena da ne mogu da govorim.Mateo cuti i nista ne govori i na tome sam mu zahvalna.
Vozili smo se tako nekih sat vremena,kada se on zaustavi ispred neke kuce. Mateo izlazi iz kola pa otvara moja vrata i podiga me i krenemo prema kuci.
MATEOVA KUCA
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Ulazimo,pa se penjemo uz stepenice,pa ulazimo u neku sobu,a on me spusta na krevet.Seda pored mene,a njegove crne oci prodiru mi u dusu.
"Zasto si plakala Mia"pita
"Mateo...ja..ja"pocinjem da placem,a on me grli
"Hej Mia ne moras,ako ne zelis"kaze,a ja ne znam kako da odreagujem.Al' sam u jedno sigurna recu mu sve.Volim ga i verujem mu,zato to sam resila da mu kazem sve.Podignem se i pogledam ga direktno u oci.
