ZELIM TE SAMO JA

POGLAVLJE 8

MIA P.O.V

Seda pored mene,a ja ga pogledam.Gledali smo se tako nekoliko minuta dok on nije progovorio.

"Zasto si dosla ovde"pita me,a ja ga nisam bas najbolje shvatila

"Kako to mislis"pitam

"Pa znas,onaj dan kada sam pokusao...da se...ubi...jem"muca,znam da mu je tesko,pa mu odgovaram

"A to,pa ovo je moje omiljeno mesto,znas jos od malena kada me je moj otac dovodio ovde,od tada stalno dolazim ovde"kazem,a on me gleda sa smeskom

"A gde je sada tvoj otac"pita,a meni suze polako naviru na oci.on je to primetijo,pa me povukao u zagrljaj.

"Ej nemoj da places,molim te,znas ne volim da vidim suze"tesi me,ali i nije bas dobar u tome,kako vidim.Obrisem suze,pa se okrenem prema njemu

"Ne znas bas da tesis ljude ha"kazem,a on slegne ramenima i slatko se nasmesi.Cek da li sam ja upravo pomislila da ima sladak osmeh,e sada znam da meni nema pomoci od ovog momka

"Sta je bilo imam nesto na licu"pita a ja se trgnem,jer nisam bila svesna da zurim u njega toliko,mislim svesna sam ja da sam zurila,al toliko e to nisam.

E sad sta da mu kazem.Pa ne mogu mu reci imas sladak osmeh i skroz si potpuno zgodan,ali ono bas mi se svidjas,al ne mogu biti sa tobom jer krijem jednu tajnu,za koju ti ne trebas da znas,jer na neki nacin zelim da ti verujem,al ono nisam sigurna.Ma sta mi je,ja zaista nisam normalna,pa ladno pricam sama sa sobom u mislima.

"Mia jesi dobro"a ja ga pogledam,pa onda skrenem pogled sa njegovog lica, jer me je uzasno sramota od njega,a i od mojih misli.

"Da,da sve je uredu,samo sam se necega setila to je sve"izgleda da mi je poverovao,ma lazem za nobela,bacim sebi kocku u mislima.

"Mhm,pa dobro,ako ti tako kazes"klimam glavom,a on me sa nekim nepoverenjem gleda,ali ga ni ne osudjujem,jer ima potpuno pravo na to.

Na jednom mu zazvoni talefon,a ocigledno mu je stigla poruka.On ju pogleda, a onda pogleda poruku i nasmesi se,pobednicki,pa se okrene prema meni.A jos uvek ne skida taj osmeh sa lica.

"Moram da idem,zelis da te odbacim do kuce"pita,a ja klimam glavom,pa krenemo prema autu.

Vozili smo se kroz grad,a ja gledala na svetla grad.Posto je vec uveliko pao mrak.Grad je bio prelep,kao najljepsa zvezda na nebu.Dok sam tako gledala nisam bila ni svesna,da smo supravo stigli i da me Mateo,zabavljeno gleda.

"Nesto smo se zamislili"pita,a ja se nasmejem

"Izvini,ja ovaj....da tako je"sad je red da se on nasmeje,mojoj zbunjenosti.

"Ti bas znas da zbunis cuveka,da li si toga svesna"odmahujem glavom,a on se nasmeje

"Zacepi,ja zaista nisam svesna da zbunjujem ljude,znas ljudi u mojoj blizini me jako dobro razumiju,samo da znas"malo sam besna,ali on je sam kriv za moje raspolozenje.

"Opa pa neko nam je opasan"kaze zajadljivo,a ja ga udarim blago pesnicom u rame,on se pravi da ga boli,a ja znam da nije tako.

"Ne glumi mi tu povredjenog ratnika"kazem,a on se nasmeje

"Ratnik,svidja mi se vestice"kaze,a ja ga gledam,e sada sm vec popizdela

"Vestica,ko si ti da me tako nazivas moronu jedan"besno govorim,a on se jos vise nasmije,ja besno izadjem iz kola i krenem prema ulazu,a u tom trenutku me on hvata,oko struka,a ja se oduprem iz njegovog zagrljaja i okrenem se prema njemu

"Nemoj da me ikada vise dodirnes,jel ti jasno"besna sam idalje,a on me kao pokisao gleda,nesto me tera da mu oprostim,ali uvredio me je,ne toliko koliko drugi,ali me je ipak uvredio.

"Izvini ja nisam hteo zaista,samo si prosto takva"ja ga rasirenim ocima gledam,ali onda se nasmejem,jer njegov izraz govori hiljadu reci,a on me upitno gleda.

"Prihvatam izvinjene,ali samo zato sto si tako sladak"kad budem svesna sta sam rekla prekrijem rukom usta on se nasmeje

"Sladak,stvarno"jos vise mu se osmeh razvuce preko lica,a to natera mene da se nasmejem.A bes koji sam malo pre osecala,je nestao.A to je stvarno cudno.

"Nisi normaln,znas"kazem odmahujem glavom,a onda otvorim vrata i krenem da udjem u kucu,ali on me uhvati za zglob,pa me privlaci u jedan jak zagrljaj, pa se odvojio,a onda me poljubijo,sama sam sebe iznenadila na to sto mu uzvracam poljubce.A onda me moja glupa realnost pogodi.Odmaknem se od njega.On me pogleda,sa ocima punim zelje,a onda kaze.

"Znam greska"okrene se i ode,a ja ga zaustavljam recima

"Ne, nije bila greska"stane pa se okrene,sav zbunjen,a i ja sam iskreno

"Stvarno"pita sumnjicavo,a i kako ne bi bio,mada ja stvarno ne mislim da je to greska bila

"Da"prosto kazem,a on se nasmije,a u njegovim ocima vidim zar koji nikod nijednog muskarca nisam videla,a da je upuceno meni.Malo se zacrvenim,al ono sam sigurna da izgledam kao crvena paprika.

Boze ni zbog nijednog muskarca nisam crvenila toliko,a radi njega ono bas puno.Pomislim u sebi.A kada podignem pogled on je vec pored mene sa veli- kim osmehom na licu.Zar je tako brz ili sam ja spora sto se tice razmisljanja.

"Slatka si kada crvenis"kaze,a ja se jos vise zacrvenim.Pa sta mi ovaj muskarac radi ja ne shvatam.

Gledamo se tako jos par minuta.Fiksiramo jedno drugo ocima,a nijedno ne zeli da skloni pogled sa ovog drugog.Sto ga vise gledam shvatam da je lep, ma sta lep prelep.A to mi budui neki cudan osecaj u stomaku,onaj osecaj koji sam imala dok sam bila sa Zakom,samo je ovo nekako snaznije.Boze da li sam se ja to pocela zaljubljivati u ovog momka kog poznajem jedva dve sedmice u vrh glave.Morala sam da se trgnem iz tog transa,iako joj se jako svidjao i nije zelela da prestane,ali sam jednostavno morala.

"Zar ti negde ne zuris"pitam ga,a on se istog trenutka trgnuo iz transa,na moju zalost ili srecu klimnuo glavom

"Da moram sada da krenem,pa vidimo se vestice"nisam vise bila ljuta na to vestice,jer mi se na neki nacin bas svidjalo.Znam da sam luda,al sta se tu moze,zar ne.

"Vidimo se moronu"kazem i udjem u kucu,ali pre nego sam zatvorila culasam sta je poslednje rekao

"Dacu ja tebi morona, vestice"to me je nateralo da se nasmejem,a samo se nadam da nije cuo moj smeh