ZELIM TE SAMO JA

POGLAVLJE 37

MIA P.O.V

Dok smo se vozili bez trunke srama sam zurila u najsavrsenije bice na svetu.Mog princa na belom konju,moju srecu,moju radost.Zasluzan je za sve to,a to ni ne zna.Mozda sam luda i ne znam sta sam ja uradila da zasluzim ovakvog decka.Ali u jedno sam sto posto sigurna volim ga i tako ce zauvek ostati.

"Buljis"kaze,a ja se trgnem

"Sta"pitam smetena potpuno

"Kazem da buljis"odgovara mi

"Staaaa......ha.....ja buljim od kud ti to"pitam kroz blago mucanje

"Ocajno lazes,ali sta cu ja sam neodoljiv"sada mi bukvalno dodje da ga ubijem,a tako sam malopre mislila da je divan steta

"O cemu razmisljas"pita,pa me opet trgne iz misli

"Planiram kako da te ubijem"bubnem kao iz topa,pa zapusim usta rukom potpuno svesna onog sto sam rekla

"Sta zasto"pita uz blagu nevericu,dok gleda na put ispred sebe

"Zato sto si ujednom trenutku andjeo,a u drugom djavo sa licem andjela" kazem

"Znas sta vestice,nisi ni ti bas andjeo"kazem,ocito malo besan,ali to ne pokazuje,zna to bas dobro sakriti,ali nekada pomislim da imam dara da ga bas iznerviram.

"Ha,pazi ko mi kaze"odgovaram dok se pravim ljuta,a da bih to docarala prekrstim ruke ispod grudi i pogledam prema prozoru,jedva suzdruzavajuci smeh

"Znaci tako,ok moze dvoje da igra tu igru"kaze,pa nastavi da vozi bez da ista progovori

Vozili smo se tako neko vreme,a nas dvoje nismo ni progovorili.Sto je bas cudno,jer on zna da ja ne zaklapam kad pocnem.Iskreno to me jedino cudi,ali znam i ja inat terati.Pokazacu mu da sam bas inatljiva i tvrdoglava.pa ce da vidi sa kim ima posla.I tako nismo progovorili do kuce,a ja sam se tek sada setila Endi i njenih poruka,pa sam izletela iz auta cim se zaustavio.Mozda on to shvati drugacije,ali i drugarica mi je jako bitna.

Kad sam usla u kucu,tamo me je docekala ljuta i zabrinuta Endi.Kad me vidi potrci mi u zagrljaj

"Gusko jedna gde si bila znas koliko sam se zabrinula za tebe"govori Endi,a ja je sam zagrlim

"Znam i zao mi je jako,samo sam zelela biti sama"odgovaram,a ona me pogleda skoro sa suzama u ocima,a meni to para srce

"Hej nemoj Endi da places molim te,jer cu onda ja,a to ne zelim dosta mi je toga"kazem joj,a ona se nasmeje

"Nas zivot nije bas mazio"to je rekla samo zato sto je neposredno pred smrt mog oca i ona izgubila svoje roditelje koje je jako volela

"Sta ce,ali znas kako kazu nekome je zivot majka,a nekome macaha"kazem,a ona jlimne glavom,a onda cujem nakasljavanje iza.Okrenemo se,a ona dvojica stoje sa prekrstenim rukama

"A mi sta smo vam mi u tim vasim zivotima"pita Henri

"Pa nista samo igra to je sve"kazem,a Mateo se namrsti,pa valjda zna da sam se salila

"Znaci tako"kaze pa se okrene,izgleda da ne zna,potrcim prema njemu

"Ljubavi samo sam se salila"kazem,a on se okrene

"Nemoj se nikada saliti na tu temu Mia"kaze besno sto mene iznenadi izgleda da sam ga povredila,sta sad da radim

"Idemo mi ne zelimo da smetamo"kaze Henri,pa povede i Endi za sobom,a ja je pogledam pogledom koji joj govori da ostane,a ona mi uputi pogled pun izvinjenja,bas mi je neka drugarica ostavlja me u nevolji.Kad izadju ja krenem da pricam

"Znam Mateo i jako mi je zao,radi svega stvarno.Samo nisam to zaista mislila samo sam se salila.Volim te i nikada ne bih pomislila da si mi igra ili nesto takvo.Nisam takva,ali znas nekada nepromisljeno govorim,znas vec"ne znam sta vise da kazem

"To si mi dokazala i danas u kolima,ali znas ja.......Mia nekada sve to previse olako shvatim i jako sam ljubomoran i poseivan kada je devojka koju volim u pitanju.I znam da se nekad nerviras radi mene,ali ni ti mi ne ostanes duzna. Nemoj to da shvatis kao nesto pogresno,samo nas dvoje smo isti iako izgledamo razlicito."zavrsava svoj dijalog tako sto me poljubi,a ja se nasmesim na njegovim usnama.

"Volim te"kazem pa ga poljubim

"I ja tebe"odgovara,pa me zagrli

JAKO MI JE DRAGO ZBOG OVOLIKO PREGLEDA,MOZDA JE TO ZA NEKE MALO ALI ZA MENE JE TO BAS PUNO.

JER DA BUDEMO ISKRENI,NISAM NI OVOLIKO OCEKIVALA HVALA VAM