ZELIM TE SAMO JA

POGLAVLJE 38

MATEO P.O.V

Posle Mijinih reci,mislio sam da cu da poludim.Ona zna kako da pogodi u zivac.Pa i cak da se sali sama pomisao da sam joj samo igra me je razljutilo.Ali ja sam prosto takav.A ni ona nije nista bolja,prvo me tako iznervira,a onda na sam pogled na njene oci ucini da popustim i da joj se potpuno predam.Kao da ima neku super moc za to.Pa cak ni Henri ne zna tako da mi podigne zivac.

"Hej druze jesi spreman da ocitamo lekciju onoj budali"pita Heri,a ja se nasmejem

"Naravno"kazem,pa ustanem.Obecao sam Miji da cu da ocitam bukvicu tom kretenu,ali da ga necu puno unakaziti.A ja svoje obecanje itekako odrzim.

"Pa gde ce mo da ga trazimo"pita

"Tamo gde nece ni ocekivati da ga trazim"odgovaram sa opasnim osmehom na licu

"Znas sad kada,te pogledam tako opasnog,nekako mi ga zao"kaze,a ja se nasmejem

"Zao ili nezao,ja su ga svedno dovesti u red"kazem,a on se nasmije

"Od kada te nisam video tako zastitnicki nastrojenog.Pa cak se nisi tako ponaso i kada se Sara spetljala sa onim njenim"kaze a ja se nasmejem

"Nisam,ali Mia je nesto potpuno drugo ona je...."pre nego sto sam ista rekao on me prekida

"Dobro,ne moras da budes tako opcinjen devojkom,znam ja sve"kaze uz demostriranje rukama

"Hajdemo pre nego zaboravimo gde smo posli"doda,ja klimnem glavom i krenemo.

Tokom puta sam mu objasnjavao svoj plan,koji je vrlo brzo shvatio.A ostatak puta smo pricali sta cemo da radimo da bi iznenadili nase bolje polovine.Kada stignemo ispred kompanije,udjemo i svi pogledi su uprti u nas dvojicu.Zadovoljno se nasmesimo,ali ne tim pogledima vec nasim devojkama koje nas gledaju kao da su videli duhove.

"Sta vas dvojica radite ovde"pita Mia kada im pridjemo,a ja se nasmesim

"Pa duso dosao sam da razgovaram sa tvojim bivsim"kazem,a ona me gleda kao da ce joj oci ispasti,a ja se nasmejem njenoj faci.

"Jesi ti normalan,neces valjda to ovde da uradis"pita me

"Kao prvo opusti se mogu oci da ti ispadnu.A kao drugo necu ovde nego u kancelariji"pojasnjavam,a ona me gleda kao da sam pao sa Marsa.

"Kako da se smirim,kada mi decko pokusava,"ocitati bukvicu"mom bivsem decku"kaze neverovajuci jos u svoje reci

"Duso ja sam ti nesto obecao,a ja ispunjavam svoja obecanja,zar ne Henri"pitam

"Upravu je Mia"Henri potvrdjuje,a ona ga gleda belo

"Ne brini duso,niko nece da cuje,tako da se nemoj brinuti"govorim joj,a ona me gleda

"Kako ja uvek zaglavim sa kretenom"kaze ona a ja se nasmejem

"Srce,tvoj bivsi je kreten,a ja nisam"stipnem je za obraz i odem od nje,uz ogroman smesak

"Druze ti nisi normalan"kaze mi Henri

"Znam ja to,ne brini se ti"kazem

"Ali te ipak ona i takvog voli"kaze mi,a ja se zadovoljno nasmesim,pa krenemo putem Zakove kancelarije.A kada je nadjem,udjem bez kucanja i tamo ga zaticem,kako nesto radi.A kada me ugleda namrsti se

"Gospodo cemu takav upad"pita,a ja pogledam,a on slegne ramenima,a ja se malo nasmesim pa vratim  pogled

"Ovako,nema potrebe da se prestavljamao.Sigurno znas ko smo.A ja ti samo mog reci da je djavo dosao po svoje"kazem,a on me smireno gleda

"Ma je li,Mia te poslala"pita

"O veruj mi,moja devojka me nije poslala,sam sa dosao"vidim da ga je to"moja devojka"bas iznerviralo,a ja se zadovoljno nasmesim

"A zasto,ako smem znati"pita namrsteno

"Pa uvredio si moju devojku,kretenu,a ja sam po to pitanju jako opasan"kazem

"A jel' a zar Mia ne moze sama da se odbrani"pita

"O moze ona,ali ja zasto da se ona muci,kada za to ima decka i njegovog najboljeg druga za to" pokazem na Henria,a on pogleda u njega,a ja se nasmesim pa sednem na stolicu naspram njega,a tako uradi i Henri,a on nas prati pogledom

"Niste ovde dobro dosli,tako da napustite kancelariju"kaze,a ja se nasmijem

"Ccc,ne idem ja nigde,dok ne resimo nesto"kazem

"A sta to molim te"pita,a ja uzdahnem

"Pa ovako,kao prvo uvredio si Miu,i uz to si joj rekao da laze,a ja to neprastam.Kao drugo kad uvredis Miu,uvredio si i mene.A kao trece kazem da je se klonis ili cu ja morati da reagujem kao i sada"ja zavrsavam a on se nasmeje

"Vidi druze,ja se Mie kloniti necu.Ne zanima me ko si ili sta si,ja te se ne plasim"kaze

"Oh druze,treba da me se palsis,jer niko ne dira ono sto je moje"odgovaram,a on me pogleda sa prezirom

"Ona je moja nije tvoja,zapamti to"kaze besno,a ja se namrstim

"Vidim ne shvatas milu,ali da li shvatas silu"pitam

"Kako molim"prodere se,a mene to iznervira pa ustanem i zaobidjem sto i udarim mu pesnicu,a on padne preko stolice

"Ovako"kazem i pogledam ga pogledo m koji moze da ubije,a onda on nasrne na mene,a ja se izmaknem i on pljusne od pod

"Izgleda,da ne zna da se tuce,steta,sta ja sada da radim"pita Henri zabavljeno,a ja se nasmejem

"Samo uzivaj"kazem,pa udarim Zaka u stomak,a on se previja od bolova,a ja odmahujem glavom na njegovu slabost

"Tuzicu te,pa ces da vidis"jedva nekako govori,a ja se nasmijem

"Pokusaj,ali,sta bi oni rekli,kada bih ja rekao da si narusio Mijinu privatnost i da si joj se priblizio. Sta bi oni rekli hmm"pitam,a on me pogleda,sa strahom u ocima i odmah znam na sta je pomislio

"Tako je rekla mi je,a akao joj pridjes,samo na metar,potrudicu se da ti zivot zagorcam u to nesumnjaj"kazem,pa se okrenem prema Henriju

"Idemo"pita,a ja klimnem glavom i polako krenemo,ali pre nego uhvati kavaku,pogledam u Zaka

"Pazi sta radis ili necu biti ovako dobar,kao sada"kazem i otvorim vrata.A kada ih otvorim Mia i Endi poljusnu na pod,a ja gledam rasirenih ociju.A ni Henri nije nista bolji,pogledamo jedan u drugog i prasnemo u smeh.