ZELIM TE SAMO JA

POGLAVLJE 10

MIA P.O.V

Ujutru me budi zvonjava zvona na vratima.Jedva ustajem iz kreveta da bih videla ko je i da bi ga mozda ubila.Kad otvorim vrata imam i sta da vidim Mateo stoji na njima,sa velikim smeskom na licu.

"Pa ocemo ovako da stojimo ceo dan,ili ces me pustiti unutra"bez reci se sklinim da prodje,a on udje.

"Gde ti je kuhinja"pita,a ja mu pokazujem,rukom idalje zatecena njegovim dolaskom udjem u kuhinju,a on stoji kod radnog stola i gleda me.

"Zasto me tako gledas"pitam,a ja sam tek sada svesna da sam samo u pidjami koja se satojala od sorca i jedne velike majice,a kosa mi je sigurno rascupana od spavanja.

"Da nisi nista rekao idem da se obucem ne idi nigde"kazem mu i otrcim do sobe da bih se obukla uzimam crne pantalone,belu NIKE majicu i oblacim NIKE patike.Izlazim iz sobe,a on jos stoji u onom polozaju kako sam ga ostavila.

"Znas kada sam rekla da se ne pomeras,nisam to mislila bukvalno"govorim

"Nisi,i nisam bio u ovakvom polozaju kada si otisla,cist da znas"

"Dobro,a zasto si ovde"pa morala sam da pitam

"Pa doneo sam nam dorucak,zar ne vidis"napravim usnam slovo O,tek kada vidim kesu pored njega.

"Dobro,a zato si mi doneo dorucak"pitam

"Prvo,nisam doneo tebi vec nama,a drugo pa zato sto mi se moze"kaze

"Nisam znala da si tako arogantan,ja ne verujem"kazem uvredjeno,a on prevrne ocima

"Haha,pa hoces li da doruckujes ili da ja ovo nosim"pita,a ja sam u tom trenutku postala malo gladna.

"Dobro moze"kazem,a on klimne,a izvadi iz kese dva velika chisburgera,a ja se nasmijem,pa kako je znao

"Chisburger,moze"kazem,radosno i uzmem jedan,a on se nasmeje mojoj reakciji

Dorucak je prosao prilicno lepo.Ja i on smo pricali dok smo doruckovali,a onda sam ja morala na posao,pa se on ponudio da me poveze,na sto sam ja naravno pristala.Jer je to bilo jedino sto sam mogla da mu ucinim,posto me je obradvao doruckom i to jako.

"Hvala"kazem,kada stignemo pred kompaniju

"Nema na cemu nego,pitao sam se,da li bi zelela na veceru sa mnom"pita

"Naravno,zasto da ne"slatko se nasmijem,pa krenem ka ulazu

"Cekacu te posle posla"dovikne iz auta

"Moze"kazem i udjem u kompaniju,sva nasmijana,naravno to primeti niko drugi nego Endi,pa potrci prema meni

"Sto se ti tako smijes lujko"pita,a ja se jos vise nasmijem

"Jer mi je dan poceo fantasticno"kazem

"Pricacu ti danas na rucku"klimne,glavom,a ja krenem prema kancelariji,a tamo me doceka namrgodjena Lara

"Dobro jutro gospodjo Grifin"pozdravim je,a ona ublazi svoj namrgodjeni pogled

"Dobro jutro i tebi Mia"e jebiga ovo ocekivala nisam,ona mene vako toplko pozdravlja,to je novo.

"Da li vam nesto treba gospodjo"pitam uctivo

"Da naruci nam dve kafe i dodji u moju kancelariju jasno"pita,a ja klimnem glavom,a ona ode

POSLE PET MINUTA

Otvaram vrata i udjem sa dvije kafe u rukama.A ona me doceka sa malo ozbiljnim izrazom lica,ali na neki nacin blag.

"Sedi Mia"pokaze mi rukom,a ja joj dam kafu,a svoju stavim ispred sebe i cekam da pocne.

"Vidi ovako Mia,zelela sam da razgovaram o necemu sa tobom"klimam glavom

"O cemu ste zeleli gospodjo"

"Vidi,znam da me ti na neki nacin ne podnosis,ali ja ti verujem,a sama ne znam zasto.Ovako predjimo na stvar,vidi moj necak ce doci za dva dana da pogleda kako napreduje posao.On se inace ima svoju kompaniju koja bi nam itekako pomogla u daljem razvoju.Slicna je nasoj,cak bi mogla reci potpuno ista,samo ima malo drugaciji pogled na ovaj posao.Zato sam zelela da kad dodje da ga ti provedes kroz kompaniju.Pa sta kazes"pita me,a ja ne znam sta da odgovorim

"Ja gospodjo Grifin,nisam bas sigur...."

"Ne prihvatam ne kao odgovor"kaze kad me prekine

"Pa dobro onda,ako vi tako kazete"klima glavom,krenem da ustanem a ona me zaustavlja

"Mia,samo hvala ti"

"Nema na cemu"nasmesim se,nije kao da sam imala izbora pomislim pa izadjem.

VREME RUCKA

"Zezas me"Endi mi govori,kada joj ispricam sta mi je sotonina nevesta rekla

"Najozbiljnije"kazem joj,a ona klima glavom iako na licu se vidi da neveruje

"Dobro,pusti sada Laru,nego pricaj mi sta se desilo izmedju tebe i Matea" znala sam da ce to da me pita

"Nista specijalno"kazem

"Ma koga peglas,jutros si izgledala kao da te sunce obasjalo,zato govori,jer odmene nista ne mozes sakriti"znala sam da ce ne provaliti.

"Dobro,ala si dosadna"slegne ramenima,a ja pocnem"pa vidis sve je pocelo juce..."

******