Slomljen ✔

4.Saznanje

Daria P. O. V

Naredna tri dana su provedena na taj način da me je Hunter potpuno ignorisao. Uopšte ga nisam razumjela, a iskreno, bilo mi je dosta i da pokušam. Nekoliko puta sam mu uspjela uhvatiti pogled i osmjehnula bih mu se, što mi je bilo glupo i ne znam zašto sam to zapravo radila, ali refleksi kao da su me tjerali. Naravno, tješila sam se činjenicom da je to zato što sam naučena da budem prijatna prema svima pa tako i prema tom oholom idiotu koji bi se samo okrenuo i nastavio samovati.

Nastupio je petak i svi su pričali o zabavi na koju ja nisam planirala ići iako mi se činila primamljivo. Organizovao ju je Jacob kod kojeg na kraju ipak nisam otišla prije tri dana jer sam shvatila da nemam pojma kako bih najjednostavnije razgovarala sa njim. Pa ipak, imala sam i dalje potrebu da provjerim kako je, a onda kada sam pročula za zabavu sam prevrnula očima i shvatila da moja briga je bila uzaludna. Roy je naravno išao jer je to za njega predstavljalo dobar provod, a prije svega mnogo lakih djevojaka i mnogo seksa.

Stajala sam pored svog ormarića sa Millie koja se dopisivala sa svojom djevojkom dok sam ja pokušavala zapamtiti lekciju iz istorije koju sam zaboravila da naučim. Bila sam veliki štreber ponekad, ali nastavnica istorije me je prezirala zbog mojih ocjena koje su bile savršene i zbog toga je uvijek pokušavala da me uhvati nespremnu, što se desilo samo jednom do sada. Od tada sam se zaklela da ću se osvetiti kučki za trojku koju mi je dala zato što nisam znala jedno prokleto pitanje, koje je navodno bilo od velikog značaja.

"Jebote, kako da ovo zapamtim za 5 minuta što mi je ostalo do časa?" Millie je ostavila telefon i ponovo ga izvadila, a onda mi se osmjehnula sažaljivo.

"Zapravo, ostalo ti je još 2 minuta. A s obzirom da je učionica istorije na drugom kraju škole, predlažem ti da požuriš." Brzo sam zatvorila ormarić i čvrsto stisnula knjige u rukama spremna da trčim.

"U redu, mogu ja to."

"Uvijek možeš da izbjegneš čas. Hunter to često radi, znaš?" Prevrnula sam očima i okrenula se pokazavši joj usput srednji prst na šta se nasmijala. Počela sam da trčim razmišljajući o svim šalama na moj račun vezane za Huntera. Millie me ne želi ostaviti na miru, a kada je i Ellie pročula za to da sam pričala sa ultimativnim lošim dečkom kako ga one zovu, naljutila se i prestala pričati sa mnom. Znam da je ljubomorna jer želi biti u centru pažnje, ali ja ništa ne mogu tu da uradim. Možda bi trebalo da prestane da se ponaša kao kurva i neko bi je zapravo zavolio.

Naravno, znam da nije u redu da tako mislim o svojoj prijateljici ili rođenoj sestri najbolje, ali to je tako. Čak i Millie priznaje kako joj se njena bliznakinja stvarno gadi u određenim situacijama. Nekada to nije bilo tako, ali od kada se zaljubila u moga brata, sve je krenulo niz brdo.

Odjednom, moj tok misli je zaustavljen kada sam se zabila u nekoga ko je zapravo bio veoma tvrd tako da sam se vratila nekoliko koraka unazad ipak uspjevajući da održim stabilnost. Pogledala sam u dva zelena oka i taj blistavi osmjeh na licu. Bio je to nastavnik francuskog jezika, Liam Humpry. Imao je jedva 24 godine i bio je jedan od najzgodnijih muškaraca u našoj školi za kojim su sve djevojke ludile. Priznajem da sam se i par puta zabuljila u njegovu zadnjicu, ali to je to.

"Daria, kuda žurba? Kasniš na istoriju, pretpostavljam?" Začudila sam se time što zna kakve časove imam, ali iskreno, u tom trenutku nisam marila. Klimnula sam glavom i nervozno zagrizla usnu.

"Izvinite što sam se zabila u vas. Ali ja stvarno moram da idem..."

"Da, da. Nemoj da te zadržavam. Imaš još nekoliko sekundi do zvona."

"A i znam da profesorica Jones obično uzme sebi još nekih 5 minuta produženog odmora uz svoju kafu." Mislim da je ovo bio očajan pokušaj da sama sebe utješim, a opet, imam alternativu. Uvijek mogu jednostavno da izbjegnem njen čas i sačuvam se barem jedan dan njenog prodornog zmijskog pogleda i konstantnog provjeravanja mog znanja.

"Da, a uvijek možeš da preskočiš čas." Klimnula sam glavom nimalo iznenađena izjavom profesora Humpry-a, koji je najmlađi nastavnik i sasvim razuman što se tiče tinejdžerskih problema.

"Znam. Ali nekako više volim da nerviram profesoricu svojim znanjem. Uporno hoće da me uhvati nespremnu."

"U tom slučaju, požuri na čas." Klimnula sam glavom i onda opet počela da trčim prema učionici čija su vrata i dalje bila otvorena, znak da se nastavnica još nije pojavila na nastavi koja je već počela dok sam ja pričala sa nastavnikom Liamom.

Ušavši u učionicu svi su pogledi bili uprti u mene prvih par sekundi, a onda su se svi vratili svom poslu. Sjela sam u zadnju klupu do prozora pored Katy Chantal. To je bila jedna veoma visoka i mršava djevojka koja je uvijek bila tiha i trudila se da se drži podalje od svega što nisu knjige i nekoliko dobrih prijatelja među kojim sam i ja bila. Ona je bila prepoznatljiva po svojim pjegicama na blijedom licu i dugom crvenom kosom na kojoj sam joj često zavidila. Inače je veoma stidljiva osoba koju zanima samo škola, tako da je veoma dobar prijatelj za učenje.

"Hej, Katy."

"Daria, zamalo si zakasnila na čas. Nemaš pojma koliko imaš sreće što je izbila ona tuča." Skupila sam obrve i upitno je pogledala stavivši knjige na sto.

"Kakva tuča?"

"Opet onaj Hunter Dale. Priča se da je napao Ricka Foresta zato što ga je valjda izazivao. Ne znam." Na njene riječi mi je malo falilo da sama poskočim i potražim Huntera da provjerim kako je. Znam kakav je Rick Forest, takozvani zlatni dečko naše škole, ali u svakom najgorem smislu. Jedva je prošao prethodna tri razreda i to samo zato što su mu nastavnici popušatli. Tolika je dosada i stvarno zna kako da se igra sa živcima. Uvijek maltretira cure zato što nikada nije jednu imao zbog čega neke od njih imaju i traume. Meni se to još nije desilo, ali znam da je to samo zbog Roya koji bi ga ubio.

"To me ne čudi. Mada, smatram da Hunter ne bi upao u tuču bez razloga."

"Da, ali i sama znaš da se Rick drži podalje od Huntera. Barem nakon onog incidenta..." Jeza mi je prošla kroz tijelo kada sam se prisjetila događaja od prije godinu i po dana. Rick je izazivao Huntera koji ga je ignorisao do tada, sve dok odjednom nešto nije puklo u njemu. Niko ne zna povod zbog kojeg je Hunter poludio, zna se samo da je Rick završio u komi u kojoj je bio 2 mjeseca. Od tada su svi pazili da ga se drže podalje mada sam ja smatrala da Hunter mora da je imao dobar razlog kada ga je toliko natukao. Rick je obično njuškalo koje sve zna, ali tada ni on nije htio da prizna šta je povod čitavoj toj drami.

"Nadam se da niko neće nastradati."

"Ja se nadam. Taj Rick zaslužuje batine da ga malo nauče pameti." Čim je to izgovorila, Katy je spustila glavu posramljeno dok su joj se obrazi sve više počeli crveniti. Ja sam se nasmijala i potapšala je po ruci u osiguravajućem manevru.

"Ne brini se, Katy. Mislim da to ovdje žele sve cure."

"Ne i Ellie." Iznenada sam se uozbiljila i uspravila jer je Ellie na kraju ipak bila takođe moja prijateljica.

"Kako to misliš?"

"Pa zar nisi primjetila?" I tada mi se približila govoreći šapatom tako da sam je jedva čula. "Ona i Rick nešto mute. A bojim se da u pitanju nisu nekakvi ljubavni odnosi."

"Molim?"

"Priča se, barem ono što sam čula, a i sama par puta uočila, da Ellie i Rick se petljaju sa... Znaš..."

"Čime? O čemu ti to govoriš Katy?" Ona je nervozno prošla kroz svoju kosu i ponovo mi se približila gledajući svuda oko sebe kao da bi neko mogao da nas čuje.

"O drogama, Daria. Priča se da Rick i Ellie zajedno koriste i naručuju drogu."