Slomljen ✔

9. Rođakinja

Daria P. O. V

Trening se bližio kraju i moj pogled je svakih nekoliko minuta odlazio na dečka koji je sjedio na tribinama i nije skidao svoj pogled sa mene. Sve cure u timu su ili bile šokirane kada su me vidjele sa njim, ili su gledale kako da me ubiju svojim ljubomornim pogledima. Ono što ih je izgleda još više ljutilo bilo je to što on nije skidao svoj pogled sa mene, a ja nisam bila nikako sposobna da se skoncentrišem za vrijeme zagrijavanja što je bilo i više nego očito, sve dok nismo zaigrale odbojku.

Taj sport bio je moja strast, ljubav, slobodno mogu da kažem. Ne mogu ni da izbrojim kolike sam sate odmalena provela igrajući odbojku, znajući da je moja želja da mi to i bude karijera. Roditelji i moja dva starija brata su me uvijek podržavala jer su njih dvojica i sami imali sport za koji su osjećali ogromnu strast. Za Chrisa je to bio fudbal, kojim je sada kako je otišao na fakultet počeo profesionalno da se bavi, a za Roya je to bila košarka koja i jeste jedini razlog zbog kojeg odlazi naredne godine u Los Angeles. S druge strane, ja sam bila u potpunosti vezana za New York jer sam ovdje i dobila poziv za željeni tim i znala sam da će i meni i mom blizancu ova odvojenost jako teško da padne.

Bili smo jako povezani i nije bio dan da ga nisam vidjela u proteklih skoro 18 godina, a sada ćemo se vrlo vjerovatno viđati jednom ili dvaput u cijeloj godini. Niko ne shvata kolika je zaista povezanost između tebe i osobe s kojom si od samog svog postojanja, s kojom si povezan na nekom višem nivou.

Nakon što je trening završio, djevojke su me bombardirale pitanjima koja sam izignorisala i nabrzinu se obukla jer sam znala da me Jacob vjerovatno čeka ispred škole, a Hunter nije uopšte htio da mi kaže koji je njegov plan. Uspjela sam nekako da pobjegnem iz svlačionice i u hodniku ispred vrata me je čekao Hunter sa rukama u džepovima bez ijedne emocije.

"Hej. Znaš, nisi morao da prisustvuješ na našem treningu." Rekla sam i sklonila pramen kose iza uha koji je ispao iz mog unakaženog repa.

"Nema veze. Ionako nemam šta pametnije da radim." Rekao je ležerno slegnuvši ramenima, kada je iz svlačionice izašla Michelle Walker, jedna od onih djevojaka koja je bila u mom, to jest Elleinom društvu. Bila je dosta visoka, mada je opet izgledala malena naspram Huntera koji je bio ogroman, imala je vitko tijelo za koje su se cure ubijale, i prekrasno oblikovane smeđe oči savršene veličine na čemu sam joj zavidila. Meni su često govorili da imam dosta krupne oči i da iz tog razloga mogu da izgledam slatko, a ne seksi. Imala je dugu smeđu kosu koja joj je dosezala do struka, a kako je uspijevala da je održi toliko ravnom, to mi nikada neće biti jasno.

"Hej, Daria." Prišla mi je i osmjehnula se s tim da nije skidala pogled sa Huntera, koji je opet bio zauzet na svom telefonu.

"Hej, Michelle. Šta hoćeš?" Zvučala sam dosta bezobrazno, ali kako i neću kada je pričala sa mnom dok je pogledom skidala Huntera i pokušavala da pridobije njegovu pažnju.

"Oh, ma ništa. Samo da te pitam, znaš, kako si? Vidjela sam da ste ti i Jacob danas na odmoru bili dosta bliski." Ukočila sam se i naglo uspravila na sam Jacobov spomen. Michelle i on su bili rođaci, i znala sam da će on već sutra da zna da sam pobjegla od njega. I to sa Hunterom.

"Mi smo samo prijatelji, Michelle."

"Da." Rekla je prevrnuvši očima. "A ja imam dvije glave. Draga, nemoj sebe da lažeš. Svi vas vide kao savršen par."

"Ne. Svi nas vide kao par samo zato što su Roy i on odmalena prijatelji i zato što se ja njemu sviđam. A to ne mora da znači da se i on meni sviđa." Michelle je klimnula glavom i coknula jezikom prekrstivši ruke.

"Znači tako."

"Da, tako."

"Znaš, onda nije u redu da mi tako zavodiš rođaka." Pogledala sam je razrogačivši oči na njen komentar. Kako može to da kaže?