ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

IV deo

- Gospo'ice - sećanja i misli prekinuo joj je piskutavi glas. - Izađi napolje! Ne smeš biti u gospodinovoj radnoj sobi.

Tesa se lagano okrenula u pravcu iritirajućeg glasa. Inselmine reči bile su potvrda onoga što je i sama zaključila. Kuvarica je stajala skoro na pola metra udaljenosti od vrata i gledala ju je sa nevericom, kao da je ušla lavu u kavez. Izgleda da ona nikada nije kročila u tu prostoriju. Iznervirao ju je Inselmin glas i kako se ophodila prema njoj bez imalo poštovanja, a to je značilo samo jedno, da se o njoj na hacijendi nije lepo pričalo. Od Inselminog ponašanja više ju je iziritiralo Magnusovo, jer, očigledno, još uvek se ponašao kao vrhovno božanstvo.

Pred oči joj je iskrsao njegov lik.

Čudno, za proteklih osam godina nikako se nije mogla setiti njegovog lica kada je bio nasmejan. Sećala se isključivo njegove gnevne face od one večeri... Gnevan i mračan dok pokušava obuzdati mišiće lica koji mu se nekontrolisano grče. Imala je prilike i ranije da ga vidi takvoga... kada je Negro slomio nogu uskočivši u jasle koje Hoze nije popravio, kada se Pedro nesmotreno povredio mačetom... Svi događaji, kada je Magnus bio jako ljut, imali su neke veze sa nečijom neposlušnošću ili tvrdoglavošću, odnosno Tesa je u svojoj glavi pravdala njegov gnev tuđim greškama, jer je on za nju bio nepogrešivi Bog. Magnus je svojim stavovima, kod nje kao tinejdžerke, izazivao strahopoštovanje, posebno od momenta kada je počela da pati zbog razarajuće ljubavi prema njemu.

Sada to nije videla tako. Lako je bilo impresionirati zaljubljenu tinejdžerku, pogotovu ako si od nje stariji deset godina i ako poseduješ takvu vrstu muške privlačnosti koju je posedovao Magnus.

Na prvi pogled on nije bio naročito lep, nije imao onu klasičnu mušku lepotu, ali je imao nešto mnogo snažnije nego što je dobar izgled. Zgodan i energičan. Imao je neku vrstu snažne privlačnosti... muževnosti koje je bila svesna svaka žena sa kojom bi se sreo ili komunicirao. Potvrda tome bile su sve one devojke, udavače, sa okolnih hacijendi koje su se prosto utrkivale da budu u njegovom društvu. On se prema njima ophodio ljubazno, ali nadmeno... U pogledu mu se čitalo kako ni jedna nije bila dovoljno dobra, ni jedna nije mogla da prođe inicijalni test, pa ma šta on bio. Ona, tada, tako zaljubljena do ušiju, nije mogla da dokuči o šta su se sve saplitale u tom hrljenju njemu u naručje. Da li je on tražio neku posebnu lepotu ili možda pamet, ili oboje u paketu... ili, nešto sasvim specifično, ostala joj je nepoznanica.

Iskreno, u svojoj osamnaestoj godini i neverovatno sanjalački nastrojena, nije se mnogo trudila ni da to otkrije, njegovu nadmenost tumačila je drugačije, navrćući vodu na svoju vodenicu. Uvrtela je sebi u glavu da je to zbog nje, da čeka nju... da čeka da odraste i da će ona jednog dana biti ponosita gospođa Holton. Žarko se molila svake večeri da on ostane pri svom stavu i da mu se ni jedna ne sviđa, sve dok ona ne postane dovoljno žena i ne bude imala sve adute kako bi ga bila dostojna.

A onda je njen voljeni Bog raspršio sve njene snove... jedne večeri kada se pojavio na hacijendi, ruku pod ruku sa Felisidad de Vega. Nikada nije osetila takvu snažnu bol kao tog trena kada je Magnus ljubeći ruku svoje devojke, na kojoj se sijao verenički prsten, svečano izjavio da su se zaručili i da planira da se za dva meseca, odmah nakon Tesinog punoletstva, oženi sa gospođicom De Vega. Tada je shvatila da je Magnus jako daleko od toga da se zaljubi u nju, a kamoli da mu je stalo do nje kao žene. Bila je toliko šokirana i toliko povređena da je ubedila sebe da Magnus ne misli to što je izjavio, jer to jednostavno nije moguće. Od te večeri svako naredno provodila je pred ogledalom proveravajući šta joj fali u odnosu na Felisidad. U glavi je vrtela jednu te istu misao: on ne sme da misli to što govori, ne, jer on voli samo nju, nju Tesu Ignjasio!

Njene glupe maštarije, a ne Magnus, srušile su ceo njen svet. Od njih je još uvek nosila ožiljke koje je vešto kamuflirala. Prouzrokovale su joj toliko bola... toliko krivice... i ne samo njoj. Kasnije, kada se osvestila i spoznala istinu, zabranila je sebi svaki oblik sanjarenja i prestala da misli na dva oka boje rastopljenog meda... Preležala je tu bolest zvanu Magnus Holton.