ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

XIX deo

Magnus Holton zanet mislima vozio je poprilično brzo, a da to u opšte nije ni primećivao. Iza terenca ostajali su gusti oblaci prašine, kojima će dugo trebati da se rasprše i u vidu sitno-finih čestica ponovo padnu na tlo. Blizanci su poskakivali u svojim sedištima, gledali bratu u potiljak, gledali jedan u drugoga, a onda su se počeli domunđavati. Njihovo ćućorenje presecali su vragolasti osmesi koji su postepeno prerasli u glasan kikot. Njihov smeh vratio je Magnusu misli na mesto gde se nalazio.

- Šta je smešno? - upitao je nabusito, pogledavši u retrovizor.

- Ništa! - ispalio je Kruz kao iz topa.

- Ništa je toliko smešno?! - izvio je obrve, dobro znajući da đavolak u njima nikada ne spava, ne ide čak ni na odmor. - Šta je u pitanju?

- Ništa što bi tebe trebalo da zanima... to je nešto između nas - odgovorio je Kruz, nameštajući na lice masku ozbiljnosti.

- Silno bih voleo da je to između vas matematika! - Magnus se još više namrštio. - Ako ste zaboravili, da vas podsetim - polaganje je za devet dana. Treba li da vam kažem šta će se desiti ako padnete razred?!

- Šta će se desiti? - upitao je Kruz sa jasnim prizvukom začikavanja u glasu.

- Moglo bi da se desi da okrenem list, pa da vidite i naličje mog strpljenja.

- A naličje je? - upitao je Raul preduhitrivši brata, potpuno mirno, dajući time do znanja da je to nešto što očekuje. - Odreći ćeš nas se? Oteraćeš nas u internat?

- Raul, kakva su to glupa pitanja?! - Magnus je podviknuo, a zatim i sočno opsovao nakon upadanja prednjeg levog točka terenca u poveću rupu na putu.

- Ne postoje glupa pitanja, samo glupi odgovori - dečak je odgovorio sa istom smirenošću, rečenicom koju je Magnus prepoznao jer je to bila njegova rečenica, kojom je podsticao radoznalost blizanaca, svaki put kada bi razgovarali o stvarima koje su se odnosile na njihovo upoznavanje sa svetom, običnim i manje običnim stvarima, sportom... - Ako ti trenutno ništa pametno ne pada na pamet... onda ćemo sačekati tih devet dana, pa videti...

- Upravo mi je palo nešto
v r l o pametno na pamet... da stanem, i da vam obojici dobro oplavim zadnjice, a onda da isto to učinim i onoj u kojoj nalazite podršku za svoja glupiranja!

- Ako misliš na Tesu... - u verbalni duel ponovo se umešao Kruz.

- Da, upravo mislim na nju! - Magnus je još za ton povisio glas.

- E, pa grešiš, Tesa nam ne daje nikakvu podršku...za naša glupiranja - dečak je hrabro nastavio razgovor. - Ona nas samo razume... Voli nas i mi volimo nju! Jesi li zbog toga toliko ljut? - Kruz je završio pitanjem, još jednom poskočivši u svom sedištu, nakon upada terenca u novu rupu na putu.

Kruzovo pitanje probolo je Magnusa od ušiju, pa sve do prstiju na nogama. Svako njihovo buntovno ponašanje je razumeo, svaki prigovor pravdao njihovim nezrelim godinama, ali nikako nije mogao da dozvoli da posumnjaju u njegovu ljubav ili u njegove dobre namere. Stisnuo je kočnicu i naglo prikočio. Terenac se ukopao u mestu i ugasio, dižući ogroman oblak prašine boje žutog lesa. Tesin dolazak poremetio je mnogo toga, ali neće dozvoliti da njihov nedefinisani odnos uzdrma ono što je postigao sa dečacima.

Otkopčao je pojas i okrenuo se prema njima. Osmotrio ih je, a onda sebi u bradu promrmljao još nekoliko lokalnih i veoma sočnih psovki, prepoznavši uznemirenost u njihovim pogledima, koje nisu micali sa njegovog lica. Iako su se trudili da odaju sliku mirnoće, itekako su bili uznemireni, a to je upravo bilo ono čega se pribojavao i što mu je u trenutnoj situaciji bilo najmanje potrebno.