ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

XVII deo

Tesa se probudila sa glavoboljom jer jer je pred zoru morala da ode do kuhinjske ostave i popije lek za spavanje koji je slučajno zapazila kada je uzimala šunku za sendviče. Tablete za spavanje koristila je još nekoliko puta ranije, kada su joj san i odmor bili preko potrebni, u vreme kada je crtala reklame po ceo dan, a onda od umora nije mogla zaspati, i uvek je za posledicu imala glavobolju. Osećala se slomljeno i izmučeno. Ležala je u postelji kao prebijena, žmirkajući jer je dnevna svetlost bola u oči i pojačavala osećaj neprijatnosti. Zbog glavobolje i ošamućenosti nije mogla tačno da proceni koliko bi moglo biti sati, ali po vrućini koja je titrala u prostoru njene sobe, sa sigurnošću je zaključila da nije jutro.

Nevoljno je ustala iz kreveta kako bi potražila svoj mobilni telefon pošto ga nije bilo na noćnom ormariću. Pomisao na mobilni vratila joj sećanje na proteklo veče. Telefon je ostao u kuhinji...

Magnus? Blizanci?

Oslušnula je tišinu... Naravno, otišli su bez nje na plantažu.

Uzdahnula je i uputila se u kupatilo sa prazninom koja joj je ispunila grudi. Nakon tuširanja, sišla je u kuhinju da skuva kafu nadajući se da će joj ona razbistriti, i dalje, prisutnu zamućenost u glavi. Već na vratima je osetila mučninu  preletivši pogledom po unutrašnjosti kuhinje. Sve je bilo onako kako je sinoć ostavila iza sebe - poluoprani sudovi u sudoperi, šerpa sa nepojedenom gaspačo čorbom na šoretu, njen telefon sa slušalicama na pultu i... stolica nedaleko od pomoćnog stola. Niz leđa joj je sišla čitava vojska sitnih mravaca. Nikada u životu nije osetila veću potrebu da izbriše prošlost nego tog trena.

Pošto je momentalno prošla volja za kafom, okrenula se i uputila ponovo u svoju sobu razmišljajući čime da okupira misli, a da to ne bude Magnus. Dok se pela stepenicama na sprat, snop šarolike svetlosti prosuo se po mermernom podu. Poticao je od vitraža koji je na mermeru crtao šarolike, nepravilne, oblike prelamajući sunčevu svetlost i obogaćujući je svojim bojama. Rasuti fotoni, koji su plesali po površini glatkog poda, podsetili su je na ono što je zapostavila dolaskom na imanje – svoj posao. Osetila je grižu savesti, mejlovi koje joj je poslala Simon još uvek su stajali neotvoreni, a već je trebalo da joj pošalje neka idejna rešenja za omot knjige o kojoj su razgovarale.

Posao ju je uvek opuštao. Slikanje i crtanje bili su njeno utočište, njen mistični svet u kome je mogla bez bojazni pokazati ono što oseća - ono što se vidi srcem, a ne očima; ono što se govori i kada se ćuti. Možda će pomoći i sada, pomislila je i nastavila ka svojoj sobi, odlučivši da ostatak dana provede u crtanju. Uzela je sve što joj je bilo potrebno, usput razmišljajući o najboljem mestu na hacijendi koje će joj poslužiti kao atelje. U kući nije mogla ostati jer tišina koja je u njoj vladala bila je skoro nepodnošljiva. Opet, nije mogla ni da ode iz nje jer nikoga nije bilo u blizini. U tom delu Paname, kuće se nisu nikada zaključavale, ali je većina imala čuvare koji su nadgledali imanje. Pošto ih Tesa nije videla na Emanueli, napuštanje kuće nije bila opcija. Zaneta mislima i sa glavoboljom koja joj je pulsirala u slepoočnicama pošla je na verandu. Skoro da je vrisnula ugledavši Pedra Mačku u jednoj od ratan stolica.

- Tio?!

- Ola, spavalice! - pozdravio je starac okrenuvši se prema njoj. - Uplašio sam se da ću umreti od dosade, čekajući da se probudiš! - Terajući Frktala sa svog krila, uputio joj je širok osmeh koji je zategao njegove naborane usne.

- Mene čekaš?! - upitala je iznenađeno.

- A koga drugog? - odgovorio je ustajući iz stolice. - Don Magnus je rekao da ne mrdam sa trema... i čim se probudiš da te odvezem na plantažu. Dečaci su oko 10 h otišli sa Benitom, nisu hteli da te bude. Ako si spremna, idemo!

- Tio, izvini što si izgubio vreme čekajući, ali... ja ne idem na plantažu! - odgovorila je odlučno i prkosno jer ju je iziritiralo to što je čula. Možda bi sasvim drugačije reagovala da njen mogući odlazak nije bila Magnusova naredba i da u Pedrovom glasu nije bilo toliko strahopoštovanja pri izgovaranju njegovog imena.