ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

VIII deo

Kreštanje neke od noćnih ptica vratilo je Tesu iz stanja okamenjenosti. Na usnama je osetila slankast ukus svojih suza. Instiktivno ih je obrisala osećajući lako podrhtavanje celog tela.

Nebesa... ovo se ne događa! Ne, ne! Ne, opet!, ljutnja, prethodno zaspala na nekoliko trenutaka, budila ju je iz bolne obamrlosti.

Bila je ljuta na svoje telo koje je reagovalo tako - prvo izdajnički, a sada tako što je stajalo beživotno, nepomično, kao kamene golubice poređane po ivici fontane u vrtu. Zar će dozvoliti da je jedan kranje bezobrazan dodir vrati unazad? Ne, neće dozvoli, aveti prošlosti moraju ostati tamo gde ih je ostavila pre osam godina! Ona je prebolela svoje dečije bolesti i Magnus joj više ništa ne znači, samo ju je iznenadio svojim bezobrazlukom... samo to! Nije tu zbog njega!

Zašto se onda oseća tako? Zašto joj telom struji bol izazvana njegovim rečima i dodirom? Zašto je toliko boli praznina koja odjekuje njegovim odlazećim korakom? Zašto se oseća tako napeto, povređeno i bespomoćno pred besmislenošću onoga što se dogodilo?

Saberi se, Tesa!, naređivao joj je glas samokontrole. Vrati se u realnost!

Besno je pobrisala zaostale suze na svom licu, vraćajući um i telo u pređašnje stanje. Ona više nije ona Tesa od pre, i dokazaće to gospodinu Magnusu Holtonu. Neće mu dozvoliti da manipuliše njenim osećanjima pa ma kakva ona bila i ma šta on imao na umu.

Prešla je pogledom preko tapeta na prednjem zidu sobe, sećajući se kako ju je nekada smirivao pogled na sitne beličaste cvetove iscvetalog drveta kafe. I dalje su bili tu, ali poigravali su joj pred očima. U početku lagano, a onda sve više, jer mir, koji je prizivala pogledom, nije dolazio. Najednom, osetila se zarobljenom, zasmetalo joj je to titranje pred očima kao i ustajali vazduh sobe. Poželela je da gleda u žive cvetove i oseti njihov zanosni miris. Ujutru će otići na plantažu, samo da izađe iz noći, pomislila je. Trebao joj je otvoren prostor, trebala joj je sloboda. Oduvek je bilo tako... sve svoje nemire stišavala je u prirodi, mir su joj donosili njeni mirisi i njeni zvukovi, jer jedino je priroda u njoj budila osećaj pripadnosti.

Teskoba u grudima počela se širiti velikom brzinom, baš kao i tamo u gradu, gde je izgradila novi život. Danima i noćima je osećala teskobu žudeći za provansom. Iskradala se noću iz stana i, po nekoliko sati, sedela u parku gledajući u nebo posuto zvezdama. U najbližoj i najsjajnijoj videla bi majčin lik, a u najtamnijoj i najudaljenijoj Magnusov, ljutit i gnevan. Obe zvezde njenog života bile su joj toliko daleko da joj je ta razdaljina pričinjavala fizički bol u grudima. Vremenom se navikla na njega... odnosno, manje ga je osećala od trena kada je sebi zabranila gledanje u zvezde, a dozvolila uživanje u cigaretama.

Prišla je prozoru i osmotrila prostor ispred hacijende. Nije bilo svetlosti koja bi dopirala iz ostatka kuće. Morala je da izađe napolje. Vratila se nazad i našla cigarete, bile su joj preko potrebne. Pošla je ka vratima, a onda zastala. Ne, neće ići tuda, jer dole bi mogla ponovo sresti Terminatora. Kroz nemir koji je osećala probio se tračak uzbuđenja... onog starog, pohranjenog duboko u njenom biću. Izaćiće napolje preko terase, baš kao nekada, kada je bežala od očevog gneva, svojih razočaranja, maštanja... Gurnula je cigarete u grudnjak i izašla na terasu. Da li je izgubila veštinu veranja i pentranja, pitala se obavijajući ruke i noge oko jednog od oblih i vrlo skliskih mermernih stubova koji su držali terasu njene sobe. Čim je počela da klizi niz stub shvatila je da jeste.

Nije stigla ni da se pokaje, a već se našla usred nekakvog žbuna koji ranije nije bio tu, bar ga se ona nije sećala. Osetila je bockanje svud po telu, posebno u stražnjem, kojim je dodirnula zemlju propadajući kroz grm. Odmah je pokušala ustati na noge, plašeći se da bi grm mogao biti otrovan, što nije bila retkost u Panami. Ona je znala nekolicinu ukrasnih biljaka koje su mamile svojim cvetovima prekrasnih boja, a bile su veoma otrovne. Sadile su se u vrtovima baš zbog svoje otrovnosti, jer gmizavci i insekti su bežali od njih. Tiho je jauknula kada je prilikom ustajanja osetila kako je grebu bodlje zakačene za njenu haljinu, bile su oštre poput mačijih noktiju. Nije mogla da ih vidi, ali ih je osećala svud po telu.