ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

XIII deo

Sledećeg jutra kada se Tesa probudila u sobi je bilo već poprilično vruće što joj je, i bez gledanja u sat, reklo da je spavala duže nego uobičajeno. Kažu da čovek u teškim trenucima pribegava Bogu, majci ili snu. Očigledno u Tesinum slučaju san je bio spasonosno rešenje, jer majku nije imala, a jedino božanstvo u koje je verovala bio je Magnus.

Osećala je odmornost tela, ali psiha joj je i dalje bila napregnuta. Čudan pritisak zatezao joj je ganglije, tako da, čak i da ostatak dana provede u krevetu, to ne bi mnogo promenilo njeno stanje. Osećala se pomalo i izgubljeno, i još uvek nedovoljno otrežnjenom, da na pravo mesto postavi ono što se desilo u kolibi. Da, moglo bi se njeno stanje uporediti sa pijanstvom – zadovoljstvo sa ne baš prijatnim posledicama. Međutim, ono što je morala da prizna bila je činjenica da nikada u životu nije imala niti doživela tako snažna osećanja. Kakav apsurd? Doživela je ono o čemu je veći deo svog života maštala, a osećala se jadno... Doživela je nešto tako snažno, a moraće sve što pre da zaboravi!

Ustajući, razmišljala o tome kako u tri prosta poteza čovek od sebe može da napravi vrhunsku budalu. Samu sebe je matirala, velemajstorski. Pobogu, šta ju je to obuzelo? Zašto Magnusove dodire još uvek oseća na svojoj koži i zašto ne želi da se oslobodi tog osećaja, iako zna da mu znači koliko i ono malo crnog ispod nokta?

Uzdahnula je i širom otvorila oči kako bi iz njih isterala slike od prethodne večeri. Mora nešto da radi, mora nečim da okupira misli, pomislila je primetivši kako lagano treperenje zavese rasteruje prašinu sa poda sobe. Kada je otišla sa imanja za nju je rad bio spas, pa je odlučila da i sada primeni istu terapiju. Inselma, očigledno, nije imala nameru da joj počisti sobu... Pomislila je da bi to prvo mogla da uradi, a onda se u trenu predomislila. Ona je bila Tesa Ignjasio, kći tog praga na kome je Skakavac zarađivao za život i, htela ne htela, senjorita će morati to da prihvati i da je uvažava isto koliko i Magnusa.

Dok se spuštala u prizemlje, kuća joj se učinila neobično tihom. U neku ruku to joj je i odgovaralo, jer ponajmanje je želela da sretne Magnusa ili ne daj bože Kreju... Pri pomisli na Leticiju zgrčio joj se želudac – šta bi rekla kada bi znala da joj je spavala sa verenikom?! Zastidela se same sebe, a onda joj je u misli došla Simon – da zna šta se dogodilo, sigurno bi likovala i savetovala joj da isto ponovi još neki put. Odjednom je osetila potrebu da se čuje sa njom, jer nikog bližeg nije ni imala. Izvadila je mobilni iz zadnjeg džepa farmerica i okrenula broj svoje prijateljice.

- Ti stvarno nisi normalna! - Simon se javila posle prvog zvona i zasula je prekorom. - Dva dana se ne javljaš! Šta se tamo događa, drže te vezanu?!

- Zdravo, Simon! - odgovorila je Tesa istog momenta zamišljajući scenu kako je Magnus drži vezanu za svoj krevet. Slika u njenoj glavi toliko je bila živa da u trenutku nije čula šta joj Simon govori. U obraze joj je jurnula toplota.

- Tes, čuješ li me?

- Izvini... - rekla je pogledavši se u ogledalo koje je visilo iznad konzole u holu. Bože, da li je ovo moguće?, zaprepastila se videvši svoj odraz. Na licu su joj, još uvek, bile vidljive ogrebotine, ali i rumenilo na vrhu jagodica. Scena koju je zamislila... uzbudila ju je. - Ponovi šta si rekla... ovde baš nije najbolji domet... - slagala je, iako je mrzela i najmanju laž od kako su je sopstvene odvele u ćorsokak.

- K a ž e m, da je ovde sve u redu i da imaš ponudu da radiš dizajn za korice nekakvog avanturističkog romana, koliko sam mogla zaključiti po sinopsisu koji ti je poslat.

- Ok, prosledi mi mejl na moj privatni, pogledaću...

- Pogledaćeš? - Simon je uzvratila pitanjem iznenađena njenim odgovorom, znajući koliko je Tesa bila poslovna i sa koliko interesovanja je grizla svaki posao. - Tesa, koliko planiraš tamo da ostaneš?