ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

XVIII deo

Benito Ortega spustio je Tesu da dodirne nogama tlo, ali ruke su mu i dalje počivale na njenom struku. Odmakao se od nje za dužinu svojih ruku i odmerio je od glave do pete ne skidajući osmeh sa lica.

- Nisam znao da se veštice poput tebe pretvaraju u prekrasne cvetove! - rekao je nakon mangupskog zvižduka.

- Nisam znala da se đavoli razumeju u cveće! A u koji cvet sam se to pretvorila? - Tesa se zakikotala slatko, munuvši ga blago rukom u rame.

- Bogami...u redak... - nasmejao se rastežući usne „od uha do uha". - Pitam se, krasi li već nečiji sto ili je još neubran!

- Zini da ti kažem! - nacerila mu se, pokazujući svoje lepe bele zube, nanizane poput bisera na đerdanu.

- Zinuo sam... od kako sam te video i još mi stoji otegnuta vilica! - rekao je ne skrivajući koliko mu se dopada to što vidi. - Tesa, prelepa si! - dodao je iskreno, a u zelenim očima zacaklila se iskra oduševljenja.

- Laskavče, ako nastaviš da lažeš mogla bih te pretvoriti u ružnu krastavu žabu - zapretila mu je kažiprstom leve ruke. - Znaš da veštice imaju tu moć.

- Ako ćeš me posle poljubiti i pretvoriti u svog princa, pristajem! - Benio je prihvatio šalu, a nakon što ju je još jednom pogledao od stopala do ušiju, rekao sasvim ozbiljno. - Ne laskam... Izgledaš predivno!

- Benito, ne odmeravaj me, mogla bih svašta da pomislim... - prekinula ga je - ... a sigurna sam da svakoj deliš takve komplimenete...

- A ja sam siguran da nisam, i da neću, skoro video takvu lepoticu... i, jednostavno ne mogu da odolim... - nasmejao se glasno. - Ne verujem da postoji taj koji bi to mogao!

- Je l' tebi sunce malo udarilo u glavu? - upitala je, na tren osetivši neprijatnost, postajući svesna da momak čije su ruke na njenom struku nije više golobradi mladić koga je ona nekada poznavala.

Nekada i sada mnogo su se razlikovali.

Nekada, od sve dece na imanju i okolnim imanjima, jedino se sa njim družila - malim, žgoljavim i bubuljičavim, Pedrovim najmlađim sinom, jer joj je odgovarao njegov živahan i neobuzdan temperament. Iako su bili u potpunosti različiti, umeli su da slušaju jedno drugo i pronalazili su se u mnogim situacijama, često i pokrivali jedno drugo u mnogim neprijatnim situacijama u koje su zapadali zbog posebnosti svojih ličnosti.

A sada... sada je samo jedan pogled bio je dovoljan da njeno umetničko oko zapazi kako je njen drug iz detinjstva stasao u veoma dopadljivog muškaraca. Krupna, razbacana ramena i lepo izdefinisane mišiće ruku bilo je nemoguće ne primetiti, kao i ostatak čvrstog tela koje je pucalo od mladosti i zdravlja. Iako ne naročito visok, ali tako lepo upakovan od strane prirode, sa krupnim zelenim očima i sa pomalo dečačkim crtama lica, sigurno je bio neko ko se dopadao devojkama.

Stajala je pred zgodnim muškaracem koji joj je otvoreno uputio komplimenate na račun njene lepote. Osetila je neprijatnost, kao i mnogo puta do tada kada bi neki muškarac pokazao da mu se dopada njen fizički izgled. Nekako, uvek joj je to smetalo... jer sebe nije videla kao lepoticu. Da je bila dovoljno lepa privukla bi NJEGA... ON bi video ženu u njoj, ONAJ... kome je pripadalo njeno srce.

Za osam godina boravka u Panama Sitiju ostvarila je tri kratke veze, a najduže se zadržala sa Hozeom, mladim pesnikom kome je dizajnirala korice za zbirku pesama koju je izdavao. On joj se više dopadao kao ličnost, nego što su je privlačili njegovi fizički atributi. Hoze je bio suptilan i nežan, baš poput tih svojih pesama. Nije bio navalentan, nije joj dosađivao, voleo ju je iz senke. To je bilo presudno što se zadržala pored njega duže nego pored ostalih.

Sa Hozeom je imala i svoje prvo seksualno iskustvo... kasnije i drugo, treće... S obzirom da je bio jedini sa kojim je otišla u krevet nije znala da proceni koliko je to iskustvo bilo dobro i da li je uopšte bilo dobro, ali se uvek nekako osećala prazno... Nešto je falilo, iako je Hoze bio nežan i pokušavao da joj udovolji u svemu. Kada se to, što je falilo, pretvorilo u nedostatak koji joj nije dao mira, raskinula je vezu jer nije imalo svrhe povećavati prazninu, a praviti se da je nema.