ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

VII deo

U hodniku, ispred same trpezarije, Kruz je zamolio Tesu da ga pričeka nekoliko minuta, rekavši joj da mora da se vrati do svoje sobe, jer je zaboravio nešto važno. Odmah je znala da laže i da je nešto drugo u pitaju, ali je ćutala, jer nije želela da izgubi njegovo poverenje, a i zbog radoznalosti. Ako želi da im pomogne, mora ih upoznati i videti na šta su sve spremni. Vreme čekanja iskoristila je da se pogleda u ogledalu koje je visilo iznad konzole na levom zidu hodnika. Nerviralo ju je što nije stigla da se presvuče. 

Zagladila je dlanovima pogužvanu haljinu i malo čvršće trakom vezala kosu kako ne bi izgledala potpuno neuredno. Nasmejala se samoj sebi zbog ženske sujete koju je osetila na tren... Samo zbog žene koju će upoznati, a... za Magnusa ona i onako ne postoji, tako da je i nije bilo mnogo briga šta će on da misli.

- Evo me! Idemo! - Kruz ju je dodirnuo po ramenu. Na licu mu je titrao osmeh kada je značajno pogledao u Raula.

- Idemo! - odgovorila je, ali sa mnogo manje samouverenosti u glasu od Kruza.

Pošli su ka trpezariji iz koje se, morala je priznati, širio prijatan miris hrane. Noge su joj neznatno zadrhtale, iako se svim silama trudila da održi samokontrolu.

- Dobro veče! - rekla je poluglasno, tek nakon nekoliko sekundi stajanja sa unutrašnje strane trpezarijskih vrata, nakon što je pogledom preletela preko prostorije i nakon što je odmerila žensku priliku koja je sedela sa Magnusove desne strane.

On je sedeo na čelu stola, tamo gde je nekada sedeo njen otac, glava porodice. Ipak, to ju je manje pogodilo od celokupnog prizora koji je videla. Lepa brineta sedela je na mestu njene majke. Osetila je bol u grudima, istu onu koju je osetila kada je na tom mestu prvi put ugledala Magnusovu majku. Tesino umetničko oko, nadareno da primeti ono što drugi ne vide, momentalno je opserviralo njoj nepoznatu ženu.

Bila je starija od nje i odisala je uglačanom savršenošću, i... bila neko ko je itekako bio svestan sebe i svoje privlačnosti. Daleko je ona bila od kostura, bar od onog kakvu je sliku stvorila Tesa u svojoj glavi slušajući blizance. Imala je lepe crte lica i krupne zelene oči koje su bile savršen kontrast njenoj tamnoj kosi. Primetila je i lepo izvajana ramena kao i poprilično velike grudi koje su prosto mamile pogled, pa i njen ženski. Do tog momena, Tesa nikada nije osećala ljubomoru te vrste - zavist prema nekoj pripadnici istog pola, čak ni prema Felisidad de Vega. Znala je da je to zaista idiotski, ali u tom trenu dok su se odmeravale pogledima, osetila je snažnu zavist, ali i antipatiju prema toj ženi koja je sedela pord Magnusa, još držala ga i za ruku. Možda je uzrok buđenja takvih osećaja u Tesi bio i način na koji ju je gledala brineta - vrlo neprijateljski sa primenom dozom gađenja.

- Dobro veče! - zacvrkutala je gospođica Kostur, umilnim glasom potpuno u suprotnosti od njenog pogleda. Tesa joj je istog momenta nadenula ime Kreja. Tako ju je videla, kao vranu šarenog perja. Uprkos svojoj lepoti i privlačosti, ispod perja bila je samo vrana kreštalica. - Magi, dušo, pozovi svoju rođaku za sto! - obratila se Magnusu blago podižući obrve i izvijajući u zavodljiv osmeh svoje sjajno našminkane usne, ničim ne pokazavši da pored Tese vidi i blizance.

- Ona nije moja rođaka - odgovorio je Magnus grubo. - Tesa Ignjasio... - pokazao je glavom u njenom pravcu - Leticija Navaro.

- Hvala Bogu da je tako! - spremno ga je dočekao Kruz.

- Kruz! - opomenuo ga je Magnus. - Možemo li, bar, da večeramo bez tvojih opaski i komentara?!

- Potrudići se - odvratio je blizanac neočekivano mirno .

Njegova mirnoća fascinirala je Tesu i zavidela mu je na njoj, jer, iako je navukla masku staloženosti ni malo nije bila mirna. Pogodili su je Magnusova izjava i grubost u glasu.