ТESA - Igra ćutanja, 1.dео (izdata, oktobar 2021.) 📖

V deo

Oduvek je bila slaba na Magnusov duboki glas... kao iz bureta. Za Tesu je taj glas bio nešto najseksepilnije na svetu, najjači afrodizijak od koga bi joj se telo momentalno zateglo kao struna na Ramirezovoj violini. Za tili čas bi bila spremna zavibrirati pod Magnusovim prstima i svirati najlepše melodije, baš kao i violina najstarijeg radnika na hacijendi.

Neverovatno, kako joj se mozak samo u jednom trenu podelio na dva dela. Jednim delom registrovala je mušku priliku koja je stajala u dovratku radne sobe, a drugim je odlutala u noć njenog punoletstva... Sa Magnusom je otplesala svoj prvi ples u životu. U toj polovini mozga koji je još uvek bio zatočen u prošlosti, jasno je odzvanjala nežna melodija koju je svirao Ramirez, a ona, zanesena muškarcem koji ju je držao u naručju, snevala je svoje najsmelije snove ne obazirući se na realnost. Osam godina je to sećanje potiskivala u svojoj glavi, a sada je isplivalo na površinu kao mrtva riba.

Gledao ju je pravo u oči kao jaguar dok markira svoj plen.

Onom drugom polovinom mozga, koja se nalazila u sadašnjosti, registrovala je da se Magnus Holton, skoro, nimalo nije promenio za tih osam godina koliko je proteklo od njenog bega. Ispod velikog crnog sombrera izvirivali su pramenovi nešto duže crne kose, a ispod njegovog oboda gledala su je dva tigrasta oka, nalik očima jaguara. Njegovo lice imalo je isti onaj pronicljivi izraz, koji je kod ljudi stvarao osećanje da se od njega ne može sakriti ni jedna tajna. Samo, sada joj je izgledalo još muževnije.

Prešla je pogledom preko njegovog tela, potpuno nesvesna da ga odmerava, baš kao nekada, jer ona je u svojoj biti i dalje bila žena koju je privlačio Magnus, a da toga nije bila ni svesna. Koža mu je bila isto onako preplanula, telo, u crnoj majici i crnim farmericama, isto onako zategnuto i zgodno, uprkos godinama koje su protekle. Još uvek je zračio onom magičnom muževnošću, zastrašujućim autoritetom i inteligencijom, koji su kod nje, još dok je bila tinejdžerka, stvarali nervozu, ali i bili temelj neobuzdanoj mašti. Mislila je da je to prevazišla, da se izlečila od svega što je budio u njoj, ali se osetila poljuljanom pod njegovim pogledom koji ni malo nije ličio na prijateljski.

Međutim, odavno je Tesa prestala biti ono što je nekada bila, odavno je naučila povratiti samokontrolu i sakriti svoje misli i osećanja. Premestila je težinu svog tela sa jedne na drugu nogu i rukom zagladila svoju dugu crnu kosu. Uvek je pravila te pokrete kada je želela suzbiti svoje uzbuđenje i vratiti misli u ravnotežu. Uspela je, po ko zna koji put.

- Zdravo, Magnuse - rekla je mirno.

Učinilo joj se da mu se na tren promenio izraz lica od jako mračnog do manje mračnog. Ali, brzo je shvatila da joj se samo učinilo, kada joj se obratio oštrim glasom u kome nije bilo nikakvih emocija.

- Šta ti tražiš ovde?

Udahnula je vazduh kao kroz škrge i još jednom se odvojila od svojih osećanja onako kako ju je život naučio.

- Apsolutno ništa, samo sam došla svojoj kući - odgovorila je potpuno umirenim glasom, bacivši jedan nezainteresovan pogled na svoje manikirane nokte, a zatim je ponovo pogled zaustavila na Magnusovom licu. - Zar ne smem? Nije, valjda, da ti smeta?

Pročitala je na njegovom licu da su ga njena ironična pitanja još više razgnevila. Postalo je još mračnije dok je pokušavao da obuzda naglo zatezanje mimičnih mišića.

Ah, ipak se nešto promenilo!

Ranije, na njegovm licu, nikada ništa nije mogla pročitati, sem one noći kada ga je u potpunosti izbezumila. Morala se tada poprilično potruditi da kod njega izazove emotivne reakcije, jer i mržnja je emocija... Sada je reagovao mnogo brže, gledao ju je kao da je smrdibuba, samo je bilo pitanje vremena kada će je zgaziti petom svoje čizme. Dok je posmatrala sa kakvom ljutnjom prima njen dolazak, zamislila je sebe shodno njegovom pogledu: zelena smrdibuba sa velikim crnim očima, šest člankovitih nogica i dva roga na glavi. Zamislila je i njega kako je ganja po sobi ne bi li je zgnječio. Ali, smrdibube znaju da lete... izbeći će ona njegovu gnevnu petu. Slike koje su joj se poređele u glavi bile su i previše bizarne, toliko, da se nije mogla uzdržati od navale smeha koji se na tren video na njenom licu.