Misliš da znaš

Dva

- Znate sve o meni, gospodjice Nikolić, sada se osećam jadno! - govorio je odlagajući escajg dalje od sebe. Orada je bila izvrsna, ali je Nora Nikolić nije ni takla. Pojela je samo asparagus.

- Vi ste moj klijent - polako je primakla čašu sa crvenim vinom i dotakla donju usnu - I treba da znam sve o Vama... - nasmešila se čedno te otpila gutljaj vina.

- Ali, kažite mi makar, odakle ste! - bio je uporan da sazna.
Nadao se da ne greši. Nadao se da je Nora Nikolić upravo ona ista Nora Nikolić koju je upoznao kada je bila devojčica koja je skakutala zelenim prostranstvima...

- Nebitno je gospodine Videnović. Ako smo utanačili detalje, znajte da je tarifa krenula da se obračunava onog trena kada sam sela s Vama za sto. Da li je to odgovarajuće? - upitala je odlagajući visoku čašu dalje od sebe, navaljena laktovima na sto, sa bradom na nadlanicama.
Napućenih usana očekivala je odgovor.

- Da, odgovara! - vratio je onaj strogo poslovni odnos natrag u atmosferu.

- Onda, očekujte moj izveštaj u ponedeljak ujutru. Budite dostupni u medjuvremenu za pitanja i konsultacije - rekla je dražesno, ustala sa stolice, pokupila fasciklu sa potpisanim ugovorom i izašla iz restorana.

Ispijao je već treću čašu vina. Pokušavao da shvati da li se prevario ili je to zaista ona.
Poslednji put ju je video, bila je dete. Devojčurak. Sada pred njim je seksipilna, zavodljiva, jebeno vrela mlada žena zbog koje mu koplje dobar deo večeri stoji uspravno.
Nije smeo da ustane još jer bi ostale gošće restorana sigurno oblizivale usne od pogleda na njegovo medjunožje.
Uzeo je telefon i izabrao dobro poznat broj...

* Kaži šefe!

* Nora Nikolić, privatni detektiv, ako se ne varam dvadeset i četiri godine. Nadji mi sve podatke koje imaš o njoj, za juče!

* Važi šefe! I da znaš, idemo da obidjemo skladišta. Od kako je bilo problema juče, radnici nam se javljaju često sa prijavama sumnjivih aktivnosti oko skladišta.

* Reši to! - zarežao je u slušalicu i napokon mu je koplje splaslo.
Razgovor o poslu ni malo ne utiče pozitivno na potenciju!

Krenuo je napokon kući u nadi da će makar ovog puta legalnom tokovima dobiti potvrdu o Dragani i njenim ludostima. Miloš i Jelena će biti kući, sa njim...

Zadovoljna postignutim dogovorom došla je do svog stana u strogom centru grada sa pogledom na reku.
Bila je napokon ispunjena svaka njena želja...

Sa dvadeset i četiri godine imala je fakultetsku diplomu, sopstvenu firmu i što je najbitnije svakog muškarca kog poželi pod štiklom.
Imala je svoj stan u elitnom naselju, u samom centru grada. U soliteru koji su poredili sa soliterima na Menhetna.
Iz svog stana koji nije bio penthaus ali jeste bio medju najvišim spratovima imala je pogled na ceo grad.
Kroz jedan prozor videla je celu reku, već kroz drugi prozor ostatak grada.
Imala je sve osim jednog dela sebe koji je nekoliko godina ranije nemilice izgubila.

Stajavši na debelom tepihu, dozvolila je svojim bosim nogama da uživaju u mekoći prirodne vune.
Volela je taj osećaj, vraćao je u detinjstvo i vreme kada je trčala oranicama, a zatim bosim nogama gazila sveže pokošenu travu.

U samo jedmom trenu, prošao joj je umom celokupni razgovor te večeri sa Videnovićem
I kako je govorio da je Dragana, njegova bivša žena sklona ispadima. Sklona skandalima i neprimerenom ponašanju. A onda i kako je oblizao njegove primamljive usne zbog kojih se trudila da joj pogled zadrži fokus na njegovim očima.
A one su se smešile.

Da ga nije potražila na netu, ne bi joj palo na pamet da je dvadeset godina stariji od nje.
Mislila bi da je Marko Videnović muškarac koji nema više od trideset. Nabildovan, plav, tamne puti i zelenih očiju izgledao je kao slasan sladoled, a ona je bila detence koje je tako želelo da sladoled poliže.
Pod lanenom košuljom ocrtavali su se mišići, a podlaktice sa definicijom bile su prekrivene tintom.
Naravno, pogled joj je pao i na njegovo medjunožje u trenu kada je ustao da je dočeka i pozdravi, a tu je bio impozantan primerak muškosti.