Misliš da znaš

Dvadeset i osam

Život je ono što se dešava oko ljudi dok oni prave planove, reči su mudre, ali retko poslušane.

Iako se nije obrisala iz postojanja, Nora je sve oko agencije "Lex totalis" prenela na Aleksu i Vladislava. Samo tako, bez ikakvih premišljanja, dala im sve svoje. Račune, veći deo štednje i razradjeno poslovanje.

Nedelje su prošle bez ikakvog kontakta i Aleksa se već pitala da li je Nora stigla do svog odredišta. Od svoje udaje, ovo je bio prvi put da se Nora nije javila više od jednog dana...
Nedelje su se polako prelivale u mesece, pitanja su radjala nova potpitanja i začarani krug brige bio je ono što je Vladislava često okupiralo.
Brinuo je za Aleksu, ali više je brinuo za Noru, na žalost.
Trudna, u poodmakloj trudnoći, nestala je zajedno sa advokatima i povela Saru.
Da li je sigurno stigla na svoje odredište, da li su njih dve u opšte dobro.
Znao je da se termin Norinog porodjaja u najveće približio, činilo mu se da su u pitnaju bili dani.
Gledajući Aleksu kako se ponovo zagubi u mislima, pa se iz njih sa najvećim osmehom vrati, mogao je samo da pretpostavi da će ipak biti sve u redu...

* Kad planiraš da kreneš kući - pitao ju je čim se javila na telefon.

* Samo da zavedem još ovaj ugovor i tvoja sam. Hoćeš da me pokupiš, ako si u prolazu? - pitala je Vladislava znajući da je zasigurno neće odbiti

* Naravno da hoću, zato te zovem - čula je da se smeje.

"Lex totoalis" je postala advokatska agencija.
Po Norinoj preporuci angažovana su neka izuzetno poznata imena, ali i ona malo manje, a opet obećavajuća. Donosili su zaradu i zadržavali klijente.
S druge strane, nikada nisu razrešeni zaposlenja oni koju su blisko saradjivali s Norom, samo je to poslovanje sada već bilo u sedmom planu. Ispod žita, takoreći.
Nisu se više toliko bavili detektivskim angažovanjima, ali opet, nije da i nisu.
Svaki put kada bi neko od advokata zapeo o neki kamen, pozivani su ljudi koji će zaprljati ruke i taj kamen pomeriti. Jasno poslovanje, čist račun i duga ljubav.

Izašla je pred samu zgradu gde je bila smeštena agencija i zadrhtala.
Iako je april u najveće svoja krila razmahao, kasno popodne bilo je sveže, upravo onako kako je bili tih prvih dana februara kada su se Aleksa i Nora poslednji put videle...

- Zašto me grliš?

- Zato što si ti moje sunce. Pored Sare, ti si jedina osoba koju volim iz ovog života.
- Kada ćeš prestati...

- Znam, znam... Za kojim esec ili godinu, prestaću da delim život na ono pre i posle. Promenila sam vlasnički list. Ne čeka se da Nora Videnović umre, već je sve prevedeno na tebe.

- Zašto Videnović ostaje u životu?

- Moj poslednji posao, draga. A tvoj je završen. Izjednačen je račun.

- Kako završen? Izjednačen?

- Lepo, mila. Završen. Bordeli i različte kuće su zatvorene ili će biti zatvorene...

- Nora?

- I vlasnik bordela je skinut s kuke...

- Nora... Govoriš o...

- Da, o njemu govorim. O njima. Sve je gotovo. Imaš svoj mir...

- Ko je on bio? - zahtevala je da kaže, odmah.

- Neko koga nema više... - sa zagonetnim osmehom ju je dotakla po ruci i time joj sve rekla.

Pratila je kako odlazi, kako se gega ulicom do svog automobila, zatim kako joj šalje poljubac kroz vetrobransko staklo.