Misliš da znaš

Pet

Bila je i više nego zadovoljna dok je čitala naslove ne jednog, već nekoliko dnevnih magazina i jednog nedeljnog. Osmeh koji je titrao u ponedeljak ujutru zadivio je i Aleksu. 
Dve veoma zadovoljne žene sedele su u kancelariji detektivske agencije i listale štampu.
Norin posao je bio završen, majka maloletne dece je kompromitovana, starateljstvo pripada bivšem suprugu...

- Dobar dan - čule su ženski glas bez predhodnog kucanja - Nije bilo nikog ispred, rekoh da udjem unutra...

Nora je podigla pogled sa novina, a Aleksa se okrenula i ostalale su obe iznenadjene.
Dragana nekada Videnović stajala je na vratima, sa cenim naočarima na licu.

- Izvolite, kako Vam možemo pomoći? - pitala je Nora sklapajući dlanove preko novina na stolu.

- Cenim da me upravo prepoznajete. Želim da znam ko mi je smestio i ne pitam za cenu. Znam da je nalog od mog bivšeg muža, ali me zanima ko je nalog izdao!

- Gospodjo, mi se ne bavimo time. Ako mislite da Vam je bivši smestio, pokrenite parnicu protiv njega - Aleksa je bila otresita, ali Draganu to nije zanimalo.

Tresnula je celo svoje telo na stolicu pored Alekse, a preko puta Nore i zaplakala...

- Bila sam mlada i glupa kada sam se udala za Marka. Šmeker, frajer. Dete mu rodim i treba da počnem da radim, logično. Jedna firma, dobijem otkaz, druga firma isto. Peta, sedma, deseta, otkaz. U medjuvremenu ponovo ostanem trudna i prevremeno se porodim. Beba nije preživela. Ja sam umalo umrla. Depresija, tuga posle bes. Psihijatar je predložio da radim. Opet otkaz za otkazom i opet sam trudna. Rodim drugo dete. I opet bih da radim, opet mi se ne da. Marko je opasan čovek. Mislila sam da mogu s njim, da mogu da prevazidjem to njegovo posesivno ludilo, ali nisam uspela. Takodje nisam uspela u policiji da dokažem da ima onu nasilnu crtku. Da ima tu neku sklonost. Jedva sam dobila starateljstvo nad decom. Jedva! Godinama pokušava da mi ih oduzme i sada imam ovakav skandal. Ja ne pijem alkohol. U subotu uveče sam pila Daikiri bez alkohola i to svi znaju! Pila sam jebeni sok od jagode! Neko me je drogirao, i Đorđa i mene. Ni Đorđe ne pije, naročito kada vozi. Došli smo njegovim kolima, ne taksijem i nemam pojma kako smo se ujutru probudili u hotelu, a jutros vidim slike...

Suze na Draganinom licu si bile iskrene. Bol u svakoj reči realna. Nora je to znala, Aleksa takodje, ali novac je novac, posao posao, a one su imale oba.

- Šta biste vi od nas, sad? Nora se drznula pitati, već u glavi smiščjajući plan

- Da mi nadjete tog što me je drogorao. Stvar je u tome, ja volim svoju decu, a on hoće da mi ih u potpunosti oduzme. Ja patim za svojom decom i tih nekoliko dana kada su sa njim. Štitim detinju privatnost, ne kačim ih na mreže. Vodim računa i njima. I oni to znaju. Ja nisam narkoman, alkoholičar i razvratnica...

- Prihvatamo, a za cenu ćemo naknadno! - crvena u licu, Aleksa se umešala u razgovor.

Dragana je lagano ustala i krenula van, a dve žene su već imale plan...

- Smestiću Zlatanoviću. Prošli put me sjebao, sada je gotov!

- Ne bila mu u koži - Aleksa je okrenula očima jer je znala da Nora ume lepo da upakuje zajedno sa crvenom mašnicom - Mada, bilo bi lepo da sjebeš Antićku - nastavila je da razvija plan...

Mila Antić je bila konkurent. Isto kao i Zlatanović, samo je igrala mnogo prljaviju igru. Nije bilo mnogo agencija u gradu, ali su stalno skakali jedno drugima na vrat.

Nora je znala da prašta.
Umela je nekada davno i da zaboravi sve dok nije prestala da zaboravlja. I da prašta sa kamtom. Mnogo puta se dešavalo da njen oprost bude gori od nepraštanja.
Za Milu Antić je imala posebnu poslasticu, ali ovog puta ostaviće Aleksi da joj ona servira.