Misliš da znaš

Dvadeset i šest

I dalje stoji isto upozorenje. Scene nisu za slabe stomake.
Toliko od mene, sada uživajte ili skrolujte dalje!
Ikac

Grgorila je sopstvenu krv koja se širila iz presečene karotidne arterije, punila joj usnu duplju, pluća...
Zapušenih ustiju muškim udom, samo je izvrnula oči i beonjače su preuzele primat.
Milica je izdahnula nošena strašću, a umesto užitka spoznala je kraj.

- Poljubi me, mili moj... - Nora je dahtala četvoronoške se približavajići Marku.

Sablaznut slikom kojoj je prisustvovao, skamenjeno je odmahivao glavom.
Miličina krv je natapala poseteljinu, na šta je Nora bila izuzetno ravnodušna.

- Poljubi me, ljubavi moja - bila je na milimetar od njegovih usana, nogom odgurujući Miličinu glavu s Markovog krila. Nervirala ju je njena pojava, u opšte...

Nemajući kud, uzeo je svoju suprugu u naručje, vodeći računa gde će smestiti oštricu od tridesetak santimetara kojom je upravo Milici prerezala grkljan.

Shvativši Markovu nelagodu, Nora je nož spustila iza sebe i vratila se njemu, fokusu njene želje.

Dahom mu je milovala lice, usnama umivala obraze, dok su joj ruke nemirno dodirivale svaki deo njegove kože.

Prebacila je preko glave minijaturnu spavaćicu i smestila se u Markovom krilu.
U dva pokreta, njegov ud smestila u svoje središte, ljubeći mu usne.
Razmazivala je svoju pljuvačku i Miličine sokove po njegovom licu.

Nikada ga nije strastvenije i pohotnije ljubila nego li tog trena. Napaljena od same scene, od igre koju je zaigrala, povela je rat jezicima koji su se u njihovom ustima rvali.
Sa svakim uzahom, Norino spuštanje i odizanje na Markovom krutom koplju bilo je agresivnije, a kako su oboje imali uzbudljivo iskustvo s Milicom, bilo im je lako da dožive vrhunac.

Dahtala je još jače osetivši kako se Markova esencija razliva njenom utrobom, što ju je još više raspomamilo da je morala da ga zgrabi za kosu i pogleda duboko u oči...

- Želiš... Da... Ponovimo? - pitala je izmedju nasrtaja.

Marko je mudro ćutao prepušten orgazmu koji ga još uvek nosi.

- Znaš... Li ko je ... Aleksa? - pitala je i zatekla ga na sekund.

Nije mu bilo jasno o čemu Nora priča.

To je bio sekund njegove nepažnje i pada odbrane.
Oštricom noža kojom je presudila Milici, parala je Markovom utrobom, od same karlice, vrtevši je po stomaku, pa do same grudne kosti.

Čekala je pogodan trenutak, njega je i dobila...

Sklonila se s Marka koji je padao na postelju gubeći borbu za život i samo se smešila...

- Prvo je bila tvoje vlasništvo u bordelu, zajedno sa njenim roditeljima, a zatim si je iskoristio kao inkubator za naručenu decu. To je moja Aleksa... Marko...

Borio se za dah.
Borio za poslednji udah dok mu se iskra života u očima gasila.
Njegova utroba bila je razlivena preko njega, po posteljini, po već upokojenoj Milici, dok je Nora klečala pored njegovog uzglavlja i smejala se.

- Čekam da umreš. Da vidim kako te sve napušta, a sve što si ti, postajem ja. Čekam da se tvoj život napokon ugasi, baš kao što si ugasio Aleksin pre toliko godina.
Čekam da se nasladjujem dok te grli smrad tebe samog, trulež tvoje duše, dok nestaješ u mukama.
Umrećeš uskoro. Veoma uskoro, dragi moj, a ja ću s osmehom sve to gledati..

- Zašto? - grgorio je kroz grlo, ali odgovor je već dobio. Ona ga je, ipak, izigrala.

Nora je odmahnula glavom i kao vrhunac svoje odmazde Marku, potegla nož i zabila mu ga duboko u srce...