Misliš da znaš

Dvadeset i pet

Autorova beleška - pripremite stomake, bez bljuvanja, molim!

Pratila je rukom pisan tekst na papiru sa tačnim informacijama gde se Milica nalazi. Pod usnama joj je titrao osmeh, a u grudima se razlivala neka sreća.
Marko se trudio da pronadje Milicu, no već nekoliko dana mu to nikako nije uspevalo. Svaki put mu je info bio loš.
Ali je zato Norin bio dobar.
Pitala se još koliko će biti u mogućnosti da izgura s tim njihovim igrama i igrarijama.
Koliko će još Marko puta biti preveslan?
Imala je spremnog još jednog asa u rukavu. Čekala je trenutak da ga potegne.

Tik tak tik tak, vreme je teklo...
Tik tak tik tak, štoperica odbrojavala...

Brzo je iscepala papir dobijen samo njoj poznato kako i deo po deo ubacivala u vodu sa česme. Zatim, tako navlažen bacila u klozetsku šolju, tamo gde ga Marko svakako ne bi tražio.

- Deco, spremite se, pravimo tata Noru od snega! - rekla je na samom hodniku znajući da su klinci zapeti kao puške.

Tri male glave, jedna drugoj do ramena, izletele su punoj opremi spremni da idu iza kuće i valjaju se u snegu.

Treći dan kako je kroz kuću prolazila pored njega kao da ne postoji. Treći dan kako mu se Milica migolji kroz prste.
Nekako mu je izmicala, nije bio siguran da li su informacije loše ili ima krtucu.
Sada bi mu dobro došla Norina stručnost u pronalaženju ljudi, ali nije smeo da je pita.
Pored toga što je poslednji paćenik zavisan od pičke, ispao bi i totalni nesposobnjaković. Taj mu epitet ne bi godio, a još bi mu više srozao reputaciju. 
Pao je u iskušenje da nazove Aleksu i zamoli je za pomoć
Tako plašljiva, verovatno bi bila i diskrerna, medjutim... Prijateljstvo, ono iskreno, ne može se strahovladom sputati.

Vriska i cika su mu napokon privukle pažnju. U zadnjem delu kuće, u nivou prozora njegovog kabineta, video je svoju ženu i njihovu decu, vesele i zaigrane u snegu.

- Možda mi je i oprostila, možda mi tek oprosti - mumlao je u bradu, prelazeći prstom po ledenom staklu prozora.

Kada se samo seti koliko je bio zaljubljen već na prvu, onog trena kada je iz njegovog kreveta prvi put ustala, bude mu krivo što je sve ovo uradio.
Nije prošao dan a da on nije na nekom od sastanaka uživao u podatnim telima raspoloženih žena.
Sve opsega osamnaest, jer nije preferirao maloletnice, ali sveže klinkice jeste, pa sve do ozbiljnih dama od četrdeset. Njegove generacije.
Nije prošao dan a da pod nekim stolom neka od njih nije žuljala svoja kolena, neka od njih raščerečeno ležala na stolu ili preko klupe, vezanih ruku i nogu.

Prijatelj mu je u boksericama poskakivao od srećnih misli i lepih sećanja, ali obećao je, vernost na prvom mestu...

Mada, možda bi mogao malo da olakša sebi u kupatilu - s tim mislima sklonio se od prozora i pogleda na Noru i njeno bujno, zaokrugleno telo.

Nora se radovala igri s decom. Volela je tu bezbrižnost, taj mir.
Trebalo joj je vremna da svoj plan sprovede u delo, jer tik tak, vreme je teklo...

- Gazda! Šuška se da je Milica mrtva!

- Jesam li ti rekao da ne ulićeš u kabinet?!

- Priča se da je Milica mrtva, tako da...

- Neću moći da svedem računa sa svojom ženom! Nadji mi potvrdu! - uzviknuo je, zatim spakovao mlitav ud u pantalone.

- I tada je princeza zagrlila princa. Na uho mu je šapnula da ga voli i zajedno su odjezdili na belom konju u zalazak sunca...

- Teta Nora, obe su zaspale...

- Jesu Jovane. Hajde mili, i tebi je vreme za spavanje - rekla je spremajući se za kasnu večeru s mužem.