Misliš da znaš

Deset

Prijatan povetarac pomerao je lišće lipe pod kojom je drveni sto sa četiri stolice bio zaštićen hldovinom.
U rane jutarnje sate, Aleksa je skuvala sebi kafu i ne pomerajući pogled s mobilnog telefona, krenula prema divnoj hladovini.
Dani su joj naizgled bili isti. Povrmeno je glumila Noru, kada je posao to zahtevao, ali u glavnom bila je poslovna sekretarica povlaka lični asistent Nore Nikolić.

Mislite da mogu da se snadjem? Vi zaista mislite da sada mogu da se snadjem? Sa šesnaest godina su me roditelji prodali, sada imam dvadeset i dve i mislite da mogu sa se snadjem? Nisu mi dali da idem u školu. Nisu me pustili da imam život, iskustvo. Zabranili su mi sva prava, bila sam inkubator nad kojim su se prethodno iživljavali. Zaista mislite da ću se snaći u svetu?

Stariji gospodin, kasnih pedesetih, spustio je svoje debele naočare na sto pred sobom, uhvatio se za koren nosa, te glasno uzdahnuo.
Našao se na klasičnoj ljudskoj, moralnoj i svakakvoj mogućoj raskrsnici gde je apsolutno svaki put pogrešan.
Aleksa je ubijena. Mrtva. Pred njim je futrola za kosti bez duše.
Prva emocija, ujedno i jedina koju je na njoj video je strah.
Nema motivacije, nema pokretača.

- 'Ćeri, izvini, ali te tako moram nazvati. Ovde si godinu dana. Kada su te doveli bila si pred suicidom. Verujem da takvih misli imaš svaki dan iako dobro kriješ. Kao lekar moram se složiti da je vreme da odeš i otisneš se u svet. Da isprobaš kako je živeti van. Kao otac, ne smem ti reći reč. Pred tobom je život. Mnogo dobrih stvari, mnogo toga lepog. Postoji velika šansa da pronadješ sebe iza ovih zidina, da nadješ svoj vrt crvenih ruža.
Otisni se dete i nadji centar svoje boli, a zatim ga uništi.

Šuštanje iz pravca kuće su je naterali da podigne pogled s mobilnog telefona i iz misli obriše mantru dobrog psihijatra Nedeljkovića. Nadji centar boli, zatim ga uništi.
Marko se u rane jutarnje sate iskradao iz kuće porodice Nikolić u izgužvanom odelu tražeći po džepovima verovatno ključeve svog automobila.
Pogledala je oko sebe, od njegovog Audija nije bilo ni traga, zaključila je, auto je parkirao van imanja, da Lucija ne vidi da je tu.
Osmeh joj je zatitrao na usnama kada se setila Lucije i njene panike gde je predhodno veče nestala Nora.
Vešto je slagala da je njena sestra verovatno na zabavi snimila nekog i sa njim se iskrala do reke. Lucija je bila sumničava, ali Nora je nepredvidiva.
Zvuk poruke ovaj put je nije prepao. Vratila je pogled na telefon, zaboravivši Marka koji se osvrće oko sebe i beži s imanja.

* Dobro jutro, Aleksa... - pisalo je u poruci, a odmah za njom stigla je još jedna... * Ne podcenjuj sebe.

Naravno da nije potcenjivala sebe.
Bar je to pokušala.

Surova igra života, gde nije znala ko su u stvari igrači koji su po tabli povlačili svoje piune, napravila je takvu podelu da na kantaru nesreće njena i Norina bol su bile nemerljive.
Sa šesnaest prodata, sedamnaest majka, sa dvadeset pukom srećom spašena, ali pakao nije tu prestao.
Godinu dana vezana na klinici, prvo lečena od različitih bolesti koje je dobila, zatim i na institutu za mentalno zdravlje, da bi nakon još godinu dana seansi i dnevne bolnice na psihijatriji napokon dobila savet da pronadje izvor bola i uništi ga.
Da je bar znala ko je bio taj koji je kupio i na zabačenom imanju podvodio devojke, drage bi ga volje uništila.
Sada je znala kako, imala čime i pri tom, možda bi za svoje zadovoljstvo bila plaćena.
Surovost se osećala svaki put kada bi na trbuh stavila ruku svesna da u njemu odavno nema života, iako su se lekari potrudili da sve ostane zdravo. Nedostajali su joj tadašnji izvori svetlosti nastali u grehu kao jedini pokazatelji da na svetu može biti i nešto nevino u trenucima bola.
Onda, izvaga svoju bol sa Norinom i shvati da je bolje prošla.
Norina kćer raste mimo nje, da li će shvatiti ko joj je mater pitanje je.
Norin dželat ima je stalno na dohvat ruke, ali za njih je nedodiriv.
Nora je dušu predala djavolu zaplesajuću s njim tango, spustivši pero na ugovor o prodaji duše.
Norin kompanjon je priuštio sve, osim momenta osvete.
Izgleda da se i taj trenutak bližio, jer anuliranje dugova izmedju Vasilija, Marije i Nore je tu.
Iako je samo delovalo da je Nora bolje prošla, ostala je bez najbitnijeg.
Crne duše, grehom zaprljane, djavolu i Bogu dužna, nastaviće da se kroz sopstveni život kreće nikada više mirna, dok je ona sama, Aleksa, uvek bila zaštićena. Nora je sve preuzimala na sebe...