Misliš da znaš

Dvadeset i sedam

Upozorenje! Nema gadosti 😂😂😂

Sa koliko besa ju je dočekao u dvorištu svoje kuće, mislila je da će se njen život upravo u tom trenu završiti i po prvi put je oserila istinski strah.
Ruke i noge su joj se zaledile, paralizovale, mlitavo opuštene, ne zbog kasno januarskog mraza, već zbog strepnje šta će biti sad.
Pokajala se što je povela Saru sa sobom, znao je da je ona jedina njena slaba tačka, a opet, obećala je Mariji da je dovede, radovale su se jedna drugoj.

- Pre bez malo pet godina si isto tako trudna stajala pred mojim vratima, samo što si tada bila ovde izbačena kao smeće.
Kako sada da te tretiram, Nora?
Jao opasnost?
Kao pretnju?
Kaži mi, devojčice draga, zašto bih te tretirao drugačije nego Marka?

- Možda treba da me tretiraš drugačije nego njega, ipak, on ne postoji više kao pretnja.

Odmahivao je glavom kezeći se, znao je da mora nekako da izdejstvuje i prikrije, iscenira ili šta već uradi, samo da prikrije Norinu umešanost u dvostruko ubistvo. Ko bi mogao da bude odgovoran, da bude izbršitelj tako gnusnog čina?

- Ali postojiš ti. Skinuvši mu glavu s ramena, preuzela si njegov tron. Ti si jedini legitimni naslednik njegovih poslova... Zato si pretnja!

- Raskurcaću ja to, nego... Daj da udjemo, smrzla sam se! - osmehnula se slabašno u nadi da makar malo odobrovolji Vasilija.

Sara u Marijinom naručju delovala je bezbrižno i srećno. Samo na sekund pomislila je da možda nikada ne bi trebala da ih razdvaja. Dobro, makar dok je Marija živa.
S jedne strane želja za detetom, s druge strana želja za detinju dobrobit vodile su ozbiljan krvav rat i pobedila je ona iskonska težnja, roditeljska želja.
Pustila je da se njih dve maze, jer ta je nežnost koja se razvijala medju njima dvema bila ogromna, nije želela Sari da je uskrati, dok ona sama mora da povede ozbiljan razgovor s Vasom.

- Jesi li za čaj ili kakao?

- Nisam za piće, Saša mi je najavio brifing, pa... Daj da završimo to, da ručamo kao ljud - prkosila je iako je njen puls govorio da je sve samo ne hrabra.

- Dobio sam sve smernice o putevima droge, oružja i devojaka. Devojke su mi ispod časti, tako da sam to već prosledio prijateljima u policiji. Polako...

- Da, da, polako uz moju pomoć možemo da raskurcamo sve ostalo, to znam. Kaži mi...

- Nora, tišina! Ti ćeš preuzeti za sada špediciju, dok firmu ne očistiš od Markovog uticaja, a posle, ako želiš zadrži je ili je jednostavno predaj njegovoj deci. Drugo, ne želim više da te vidim u blizini bilo kavog posla, da li ti je jasno?

- A ja ne želim da mi se više perljaš u život! Više ti ne dugujem!

- Znao sam da si postala igrač, ali ne mogu da se načudim kako si postala tako talentovana glumica? Svi su bili ubedjeni, ne, ne ubedjeni, kako da kažem...

- Svi su bili izmanipulisani do mere da mi veruju. Da, da, nemam veze s tobom, ništa ti ne dugujem, nikakve veze nemam s tobom imam s Marijim. Jeste. Zato je na mom potiljku jedno sto puta bila cev pištolja. Ovim se nadam da završavamo saradnju. Nestajem Vaso, idem daleko...

- Nećeš dalje od juga i to znam. Znam za tvoju sigurnu kuću, devojčice... Budi samo obazriva u budućnoati oko izbora partnera. Ogi je bio tvoja glupost pre ulaska u ovu kuću. Posle toga, onaj Mladen... Nije pametan izbor, previše je pravdoljubiv. Bolje se drži onih tvojih nedeljnih šema...

- Vidim da Marka nisi uračunao u moj izbor muškaraca! - stisla je zube besna zbog spominjanja Mladena, a opet, dobila je još jedan zaključak.

- Marko je bio zadatak, ne izbor. To što su se karte pogodile i dobila si mogućnost da spojiš lepo i korisno, to ti je bonus. Zamisli da ti je zadatak bio neki starac od preko šezdeset leta? A? Koliko bi dugo izdržala?