Misliš da znaš

Petnaest

Duga, užasno duga kupka u mlečnoj peni sa eteričnim uljima bila je i više nego dobrodošla kao prevencija, ali i kao lek u stresnoj nedelji. Poslednje tri nedelje njenog života su bile neverovatno turbolentne, ozbiljno nepredvidive i na kraju, emocionalno razarajuće.
Pre tri nedelje je ušetala u restoran i zaključala svoj pogled s Markovim, da bi samo dva dana kasnije merila dimenzije njegovog kreveta.
S Vasinim blagoslovom, mada kao da ga je neko pitao išta, dobila je šansu za sopstveni zaključak i zatvaranje poglavlja o Ognjenu. I njoj. Ostalo je još samo sačekati da istekne period dogovora sa Marijom, nije želela da ta divna žena premine, želela je da živi, ali je i svoju kćer želela pored sebe, više. Trebalo joj je njeno dete. Nedostajala joj je poslednjih mesec dana, koliko je prošlo od kada su se videle.
Utrljavala je penu pokušavajući da sa tela spere prošlost, ali koža je čista, dok duša i savest nisu. Ono što ju je najviše mučilo nisu bili tragovi Marka u njoj i po njoj, već tragovi Ognjena ostavljeni duboko unutar njenog života da je poput neraskidive veze sećaju na vreme kada je verovala, kada je volela, kada je sanjala i kada je maštala.
Uskoro, veoma uskoro, i te veze neće biti, jer planira da ga zatrpa duboko pod zemlju...

Osam sati se brzo bližilo, Marko je sedeo zadovoljno u svom kabinetu.
Novica je skoro sve proverio gotovo istog trena kada mu je poslata poruka, Vidojevo telo je pronadjeno, a većina dilera kontaktirano. Jedino, nije im Vidoje dao robu. Ne, upravo prevarantski pederčić, Ognjen bio je taj koji je celu količinu kokaina razdelio unaokolo bez dozvole...
Ostaviće ga Nori.
Osećao je negde duboki u sebi da je takav izbor najbolji. Da Nori da odrešene ruke, da ona bude ta koja će odlučiti o Ognjenovom životu.
Bilo je tu nečega, nešto što nije u potpunosti razumeo, ali je osećao. Ognjen i Nora su imali prošlost, samo nikako nije shvatao kakvu.
Možda je bila njegova cure, a možda je bila i jedna od naivnih curica koje je probao pa podvodio?
Nije znao šta se tačno tu krilo, ali je znao da nečega ima.
Mislima mu je proletelo da možda pozove Petra, da mu on kaže nešto više o Ognjenu i Nori, ali nije imao ideje kako to da izvede, a da ne izazove sumnju...

Već je poručio buket cveća da ga čeka u cvećari, tako da mu je preostalo samo da se obuče i lagano krene ka Nori i njenom domu.

Razmislio je na sekund, Nora mu nikada nije rekla gde tačno živi, ali on je adresu znao. Siguran je bio, znala je da ju je istražio pre nego li angažovao...

U polumraku svoje dnevve sobe, u visokoj stolici zaklonjenoj od ikavog izvora svetlosti, u tananoj kućnoj haljini sedela je žena loknaste kose sa čašim ispunjenom do vrha ćilibarnom tekućinom.
Poručena večera stavljena je u pećnicu da se ne hladi, a dugački sto u trpezariji bio je postavljen za dvoje.

Čekala je da velika skazaljka stane na dvanaest i da sat pokaže da je osam, da otvori vrata Marku i pusti prvog muškarca u svoj skromni dom..

Na prvo zvono nije reagovala. Jednim dodirom na mobilnom telefonu otvorila mu je ulaz u zgadu, a zatim bosim, negovanim stoplaima zakoračila na debeli vuneni tepih koji je milovao svojom mekoćom.

Drugo zvono označavalo je da je pred vratima i Nora mu je brzo otvorila.

Opijen orijentalnim mirisom ulja od jasmina iz Norine kupke, zamračenom prostorijom i ambijentom kao da se našao u nekom drugačijem svetu, gde mu je nevina, naivna i krhka devojka otvorila vrata svog carstva poput otvaranja pupoljka ruže, fascinirano je gledao njeno mlado i jedro telo pokriveno tananom i laganom tkaninom kućne haljine.
Kroz prorez nazirale su se jedre grudi, a rascep ispod pojasa davao je uvid na duge bele noge, kao izvajane od najfinijeg mermera.
Pružio joj je raskošni buket cveća, te njen dlan uzeo u svoje šake i nežno ga poljubio.
Na sekund, bilo mu je žao što je ranije tog dana držao cev pištolja na njenom vratu, ali drugačije nije znao kako da iz nje izvuče istinu. Nije mislio da će otvoreno da mu kaže, moglo bi se reći, strahovao je da će da ga slaže.