Misliš da znaš

Dvadeset

Poklopio je telefon preko ekrana samo da ne gleda u masu propuštenih poziva.
Milica je bila dosadna, zahtevala je nešto što nije trebala da zahteva, insistirala i tražila.
Svaka druga reč joj je bila ona ili kurvica.
Nora joj je izgleda strašno skakala po živcu, a Milica nije znala šta znači dosta.
Nije joj bilo dosta ni robe ni para, tražila je više.
Nije shvatala da je njeno postojanje nebitno, da je njen život mizeran u odnosu na sve ostalo bitno u Markovom životu. Nije razumela da je sada poslednji trenutak kada je trebala da se skloni. Sledeća greška i neće je biti...
Bio je spreman na to.

- Nora? - zazvao je kada mu se učinilo da nešto šuška pored vrata njegovog kabineta, ali nije se odazivala.
Ustao je brzo, ali tiho i u hodniku, zaista nije bilo nikog.

Još se brže popeo na gornji sprat kuće, tamo gde je njihova spavaća soba i u miru prostrane, svetle prostorije, žena andjeoske lepote, mirno je spavala.

Kako je nekoliko dana ranije raspustio sve radnike koje je imao u kuću, svaki šuštaj mu je bio čudan. A žena u krevetu je bila u dubokom snu.

Mamila ga je čak i tako uspavana da jok pridje i njeno telo, njenu dušu, ako ne i srce iznova i iznova poseduje.

- Jednog dana zavisićeš od mene. Zavolećeš me. Postaću ti sve na svetu - govorio je više za sebe, lagano spuštajući se na krevet nedaleko od njenih razmaknutih nogu prekrivenih samo tatanom spavaćicom.

Putovao je dlanom mazeći joj kožu, no ona je i dalje čvrsto spavala.

Šum koji je ponovo čuo, ovog puta podigao mu je sva čula na visok nivo. Sami su u kući, a on čuje šumove i korake...

Iz fioke pored uzglavlja kreveta uzeo je revolver, zatim i ključ od spavaće sobe.
Zaključao je Noru, da mirno spava i sam se dao u lov.

Čuvši kako se vrata zaključavaju, skočila je s kreveta. Nije imala pojma šta ga ja nagnalo da je zarobi. Zašto sada, kada je rekao da joj veruje? Kada je trudna i potvrdjeno njegova?

Šta sada hoće od nje?
Šuštanje pored prozora ju je nateralo da se osvrne i dašak plave kose s balkona koji je videla, uterao joj je strah u kosti. Ko je to sada?

Lagano, suludo lagano je došla do vrata balkona ni ne znajući šta je tamo čeka, stiskajući pesnice, zarivajući nokte u dlan sve vreme. Plava kosa ju je čikala da izviri iza zavese...

Brzo je spuatila šaku na tu plavu grivu, a zatim je i hitro ščepala za grkljan.

- Ko si ti? - pitala je stisnute vilice.

- Ne znam šta hoćeš?! - siktala je žena bireći se za vazduh.

- Ona kurva Milica nisi. Dakle, ti si druga neka kurva, čim se ovde smucaš! - stisla je jače ne dozvoljavajući joj da se izmigolji.

- Ti si kurva, beštijo! Ja sam njegova devojka....

Nora je krenula da se smeje zabijajući palac i kažiprst devojci više u vrat i gledajući kako joj se beonjače naziru.
Znala je da je neće ubiti, ne odmah. Prvo će izgubiti svest...

- Tu si! - čula je Markov izgubljeni krik.

- Zajedno s tvojom gošćom. Zato si me zaključao, da me lakše ubije? - okrenula je na šalu želeći da ga ipak u malo isprovocira.

- Nora, čuo sam zvukove i želeo sam da ti budeš bezbedna - prilazio je ni ne videvši ko je onesvećena devojka pored Norinih nogu.

- Tvrdi da ti je devojka...

- A, Teodora. Sponzoruša, što bi vi mladji rekli. Parfem, haljina, cipele i pušila mi je kurac u banket sali čim trepnem.

- Pred ostalima?