VETROVI REVOLUCIJE

II

"Nadia" Anastasiin glas je drhtao.
"Ne smeš nikome da kažeš, obećaj mi Anastasia"
Anastasia je klimnula glavom.
"Obećavam"
"Ne smem ga ostaviti Nastia. Ne smem, ne mogu. Možda ga se naš otac odrekao, ali on je i dalje naš brat"
Anastasia se mogla kladiti da je videla suzu na sestrinom licu.

Petrograd, 1914
Anastasia je stajala ispred očeve radne sobe zajedno sa Nadeždom. Majka je bila sa Vasilisom koja je imala groznicu, a Ekaterina je bila u šetnji sa svojim verenikom. U očevoj radnoj sobi bili su otac, Aleksandar, najstarije dete porodice Makarov i Dimitrij, mlađi sin.
"Ti si izdajica naše porodice i naroda!" očev duboki glas parao je hladni decembarski vazduh.
"Car je izdajica svog naroda, ne ja! On šalje ljude u sigurnu smrt, ovaj rat je ludost, čitava careva vladavina je jedna ogromna ludorija!" Aleksandar je vikao i jasno su se čuli njegovi koraci po uglačanom mermernom podu.
"Još jednom uvredi cara i letećeš iz ove kuće. Dajem ti mogućnost, Aleksandre. Odreci se tog Marksa i vrati se na pravi put. Bori se za cara i otadžbinu!" očev glas je zvučao ljutito sa dozom očaja i ogorčenosti.
"Nikada. Nikada se neću odreći mišljenja da svi treba da budu jednaki. Pa neka me sutra ubiju, ali ja neću učestvovati u carevoj predstavi brižnog monarha, jer on to nije!" Aleksandar je bio odlučan.
"Od danas ni ti nisi moj sin. Od danas je moj naslednik Dimitrij Aleksandrovič Makarov. A sina Aleksandra ja nemam!"
Nadežda je povukla Anastasiu u susednu sobu. Nekoliko sekundi nakon toga vrata očeve radne sobe su se otvorila i iz njih je izašao Aleksandar. Malo kasnije izašao je otac zajedno sa Dimitrijem.

Od tog dana nešto se promenilo. Svilena nit koja je držala ovu porodicu na okupu pukla je, a biseri koji su na nju bili nanizani rasuli su se na sve strane, odlazeći svaki svojim putem.

Tog dana otac je okupio celu porodicu, svoju suprugu, sina i četiri kćerke u Anastasiinu i Vasilisinu spavaću sobu . Saopštio im je da je naslednik porodice Makarov Dimitrij, a Aleksandar je postao zabranjena tema. O njemu se nije govorilo, njegove slike i sve njegove stvari su odložene na dno tavanskog kovčega. Sramota naneta staroj i uglednoj  ruskoj grofovskoj porodici bila je neizbrisiva. Aleksandar je bio mrlja besprekorne porodične istorije. Prva, ali kako će se uskoro pokazati ne i jedina.
Aleksandar je otišao iz kuće samo sa onim što je na njemu bilo i više se nije vratio. Niko nije održavao kontakt sa njim, sve što su znali bila su gradska tračarenja.
Ispostavilo se da jedna sestra nije planirala tako lako dići ruke od svog brata revolucionara.
Nadežda Aleksandrovna Makarov, u porodici zvana Nadia, druga kćerka i treće dete Aleksandra Nikolajeviča Makarov, ruskog grofa i Marie Ivanovne Sokolov, bogate naslednice bila je najlepša devojka Petrograda tog doba. Muškarci nisu ostajali imuni na nju, a ni njoj ljubavnika nije manjkalo. Majka je bila ozlojađena tvrdeći kako ljudi pričaju o njenoj kćerki kao o najgoroj kurvi, ali Nadia nije marila o tome šta će ljudi reći. Lutala je šumama koje su devojkama tog statusa bile zabranjene i nepoznate tražeći sopstvenu sreću. Kao ugalj tamne kose i dubokih plavih očiju, vitkog i visokog stasa, britkog uma i jezika bila je poželjna na svim balovima, ali i raspravama koje su bile rezervisane isključivo za muškarce. Nadeždi je pripala čast da upozna Caricu Aleksandru za koju je rekla:" Izuzetno ružna žena, čelične volje i neviđene glupoće. Prava Nemica." Nadia je, jednistavno rečeno bila fatalna. Ili rečima porodice Makarov druga mrlja besprekorne porodične istorije.

Petrograd, 1916
Dve devojke su ušle na ista mala, bela vrata, okačile kapute, rukavice i marame, a zatim se vratile u svoje sobe. Prošle su neopaženo.
Decembar 1916 u Petogradu bio je napetiji nego ikada. Ljudi su masovno protestovali na ulicama zahtevajući carevu abdikaciju.
Otac i Dimitrij su se bavili državnim pitanjima i skoro nisu ni izlazili iz očeve radne sobe.
Majka je, iako je to poricala, još uvek žalila za  Aleksandrom, smatrajući da je verovatno negde u Sibiru, mrtav.
Ekaterina, najstarija sestra, guste riđe kose i prodornih plavih očiju bavila se svojim verenikom. Ni Ekaterina nije bila potpuno čista. Verila se bez znanja roditelja za običnog vojnika koji je sada bio na frontu. Ipak njena veridba nije ništa u poređenju sa sinom revolucionarom i kćerkon koja ima ljubavnike.
Anastasia, treća sestra i peto dete u porodici Makarov, dugačke kao med plave kose i krupnih svetlo plavih očiju, tog decembra sva svoja razmišljanja i molitve uputila je bratu.
Vasilisa, najmlađa kćerka i najmlađe dete ove porodice, riđe kose poput njene starije sestre i svetlo plavih, gotovo prozirnih očiju, uživala je u krznu, biserima, novim haljinama i tijarama i nesvesna onoga što tek dolazi.
A ono što tek dolazi uništiće ovu porodicu i njene članove rasuti po celom svetu. Ono što dolazi je revolucija.

Evo i novog dela. Opet je kraći, ali se nadam da vam se svideo. Hvala vam na čitanju moje priče, mnogo mi znači. Sledeći deo dolazi sutra!