VETROVI REVOLUCIJE

VI

Anastasia se trgla iz sna. Čula je tupe udarce o staklo velikog prozora kraj njenog kreveta. Jeza joj je prošla niz kičmu . Navukla je kućni ogrtač i krznene papuče i sa jezom u kostima laganim koracima prišla je prozoru. Pogledala je na sat. Pet sati ujutro. Zažmurila je pre nego što je otvorila veliki prozor. U belom prostranstvu dvorišta porodične kuće videla je samo senu. Činilo joj se da je u pitanju muškarac. Aleksandar, to je bilo prvo što je pomislila. Sa mukom je progutala pljuvačku. Na prstima je krenula prema vratima. Tiho ih je otvorila i zaputila se mermernim stepeništem ka sobi za poslugu. Duboko je udahnula i otvorila mala bela vrata. U ton tenutku malo je falilo da izgubi svest.
"Josife......." rekla je napuklim glasom.
Nasmejao se, otkrivajući savršeni niz belih zuba. Raširio je ruke i Anastasia mu je pala u zagrljaj. Znala je da je to pogrešno. Itekako je znala. Ovo je bio tek drugi put da ga vidi. Grlili su se, ljubili kao dvoje starih ljubavnika koje je život razdvojio.
"Šta ćeš ti ovde?" upitala ga je još uvek u njegeovom zagrljaju.
"Aleksandar me poslao da dovedem Valeriu kući. Još uvek se ne usuđuje ni proći pored kuće" glas mu je bio baš onakav kakvim ga se sećala, baršunast i topao.
Tek tad je shvatila. Josif je jedan od njih. Crveni. Zažmurila je i jedna suza joj se slila niz obraz. Josif je prstom prešao preko njenog obraza i obrisao suzu. Poljubila ga je. Imala je na hiljade pitanja, ali reči nisu izlazile. Tek tada je shvatila da je stajala na februarskoj hladnoći samo u papučama i kućnom ogrtaču.
"Ona je unutra" rekla je drhtavim glasom i pokazala mu put do Lizine sobice.
Čim je Anastasia otvorila vrtašca Liza se trgla. Kada je ugledala Anastasiu ustala je i spustila glavu. Anastasia joj je rukom pokazala da se vrati u krevet.
"Valeria, Valeria" prošaputala joj je na uho.
Žena se odmah trgla. Kada je ugledala Anastasiino lice, ustala je.
"Josife" rekla je promuklim glasom.
Zagrlili su se.
"Hajde, obuci se. Aleksandar nas čeka u radnji" rekao je Josif mazeći joj kosu.
Valeria je otišla u praznu sobicu pored Lizine, gde su joj bile stvari.
"Trebalo bi da pođem sa vama" rekla je Anastasia zbunjeno, krećući prema vratima.
"Anastasia, ne. Molim te, opasno je. Ulice nisu sigurne. Kozaci svakodnevo pucaju na narod. Ne bih podneo da ti se nešto desi" u glasu mu je čula zabrinutost.
"Ti...... ti si....." nije ni stigla završiti rečenicu, a već se gušila u suzama.
Zagrlio ju je.
"Tako znaš mog Aleksandra....." uporno je nastavljala tražeći priznanje od njega.
"Da," rekao je, kao da joj je pročitao misli, "ja sam jedan od njih. Boljševik"
Boljševici. U tim rečima Anastasia je čula pretnju. Anarhisti. Revolucionari. Reči njenog oca su joj odzvanjale u glavi. Vrtelo joj se u glavi.
"Valeria je moja sestra od ujaka" rekao je pokušavajući da smiri Anastasiu neobaveznom pričom.
Nije uspelo. Plakala je, sadržavavala se da ne završiti iz sveg glasa.
U tom trenutku je u sobu ušla Valeria. Nosila je onaj isti pohabani sivi kaput, debelu teget plavu suknji, rukavice i vunenu maramu. Anastasia se udaljila od Josifa. Bez reči su izašli iz Lizine sobice i Anastasia ih je povela do malih belih vrata. Valeria je prva izašla.
"Pretpostavljam da je ovo zbogom" rekla je Anastasia još uvek u suzama.
"Ne mora da bude. Ja ne želim da ovo bude zbogom" , zagrlio ju je.
Zažmurila je. Položio je svoje meke usne na njene. Ljubili su se, kao da je zbogom. A samo Bog zna da li je.

Ekaterina je sedela kraj kamina u salonu. Čitala je "Bronzanog konjanika" i pila vrući kakao. Na vratima se začulo kucanje.
"Napred" rekla je, ne sklanjajući pogled sa knjige. U salon je ušao jedan od sluga.
"Gospođice, poseta za vas" rekao je dubokim glasom.
Odložila je knjigu na sto i klimnula glavom. Kada su se vrata otvorila, ustala je. U salon je ušetao vojnik, ne stariji od trideset godina.
Ekaterinu je obuzela jeza. Stomak joj se svezao u čvor.
"Moje iskreno saučešće, gospođice Makarov" vojnik je skinuo šapku i spustio pogled na svoje čizme.
Ekaterina je odmahnula glavom. Prebledela je, a usta su joj bila širom otvorena od šoka. Prostorija oko nje počela je da se vrti.
"Krvavi mesec......" bilo je jedino što je uspela izgovoriti pre nego što je izgubila svest.

Sledeće čega se sećala je kako leži na svom krevetu, a oko nje su se skupile Anastasia, Nadežda, Vasilisa, Aleksandra i majka. Suze su joj navirale na oči.
"Plači ljubavi, samo plači" rekla je majka. To je bio prvi put da je bilo koja od sestara čula majku da tako nežno priča sa njima i da ne zahteva protokole. Nadežda ju je držala za desnu ruku, a Anastasia za levu. I one su plakale.
"Onaj vojnik, želim da ga vidim" majka je klimnula glavom i Aleksandra je otišla po njega.
Vojnik je sedeo u salonu sa Dimitrijem i ocem. Čim je Aleksandra ušla pošao je za njom.
Ušao je sobu, dok su majka i devojke izašle, ostavljajući uplakanu Ekaterinu u polu sedećem položaju na krevetu.
Pogledala je vojnika u oči, kao da od njega traži da joj kaže nešto, bilo šta.
"Vaš verenik je pogino časno, u borbi, braneći našu svetu zemlju, veru i cara" rekao je i dalje gledajući u vrhove svojih čizama.
Klimala je glavom. Oči su joj neprestano suzile. Vojnik je kucnuo petama i izašao iz sobe.

Nadežda je bila nervozna. Stajala je ispred Ekaterinine i njene sobe sa majkom, Aleksandrom, Anastasiom i Vasilisom. Lomila je prste i nervozno ih privlačila kroz kosu. Anastasia je to primetila. Pogledom joj je pokazala prema njenoj i Vasilisinoj sobi.
"Nadia, šta se dešava?" upitala je Anastasia.
Nadia je uzdahnula.
"Anastasia, bojim se. Ne znaš šta se dešava napolju. Pitanje je dana kada će revolucinari uhapsiti cara. Verovatno i sve njegove pristalice. Ako nas ne ubiju, lreti nam robija ili egzil" Nadežda je iznervirano masirala čelo.
"Kako možeš da znaš. Možda i nije sve tako grozno" Anastasia se trudila da je uteši.
Nadežda je samo odmahnula glavom i izašla iz sobe.

Revolucija se sve više približavala. Kucala je na vrata aristojratije, ali su je oni ignorisali, odbijali da poveruju u nju. Ali to je bila greška, greška koja će mnoge koštati života.

Novi deo je tu. Nadam se da vam se svideo. Hvala na čitanju❤