VETROVI REVOLUCIJE

XVI

Anastasia se probudila pre svitanja i sada, već po navici, obukla je pohabanu vunenu suknju i iznošenu belu košulju. Na uglu iza njihove kuće, tačno gde je i obećao, Josif je stajao naslonjen na zid pušeći cigaretu. Prišla mu je i on ju je zagrlio.
"Anastasia" bilo je sve što je rekao.
I tada joj se učinilo da je to najlepše ime na svetu. Anastasia. Način na koji ga je on izgovarao naterao ju je da misili da nosi najlepše ime na svetu. Ali nije bilo do imena, već do osobe koja ga izgovara.
Izvadio je kutiju cigartea iz džepa i ponudio joj.
"Ne, hvala" rekla je uvlačeći ruke u kaput. Iako kraj marta, u Petrogradu je još bilo izuzetno hladno.
"Ne siđa ti se?" upitao je zatvarajući kutiju.
"Ne znam, nikada nisam probala" priznala je.
Nasmejao se i izvadio jednu cigaretu.
"Ne znaš dok ne probaš"
Prihvatia je cigaretu i elegantno je držala između drugog i trećeg prsta leve ruke. Povukla je jedan dim, zatim još jedan, a potom mu vratila cigaretu u ruke.
"Ne, ne sviđa mi se" rekla je laganim koracima krenula.
Šetali su uskim, Anastasii nepoznatim ulicama držeći se za ruke.
Zgrada koju je ugledala nakon polučasovne šetnje bila je veoma slična onoj u kojoj je Josif živio. Ista oronula fasada, rasklimana stolarija, jedina je razlika bila što je ova zgrada imala četiri, a Josifova tri sprata. Anastasia je primetila i da se zgrada nalazila u prilično izolovanoj ulici, ali nije bila mračna kao Josifova.
Ušli su u zgradu, veoma tiho. Stepenište je bilo mračno i prljavo.
Josif je pokucao na stara, izgrebana bela vrata, a Anastasia je duboko udahnula. Trebaće joj hrabrosti da priča o brata, za kojeg trenutno niko nije siguran ni da li je živ. Vrata su se odškrinula i dva plava oka su nakratko osmotrila Josifa, a zatim je Valeria širom otvorila vrata. Zagrlila je Josifa. Anastasia je stajala sa strane i čekala da se završi ovaj bratsko-sestrinski trenutak.
Nakon nekoliko sekundi Valeria se okrenula prema Anastasii. Bila je veoma lepa žena, dugačke plave kosu poskupljenje u urednj punđu, sa dubokim plavim očima.
"Uđite" rekla je Valeria nakon što je primetila Anastasiu.
Josif je pustio Anastasiu da uđe prva, a zatim je ušao i on i zatvorio vrata. Dečak od tri ili četiri godine vselo je dotrčalo do Josifa.
"Ujka Josife" veselo je rekao dečak i Josif ga je podigao na ramena.
Valeria je povela Anastasiu do improvizovane dnevne sobe. Bila je skromno nameštena i u njoj se ujedno nalazila i mala kuhinja. Anastasia je sela na trošnu fotelju kraj prozora i nelagodno sklopila ruke na krilu.
"Hoćeš li čaj, bojim se da nemamo kafu" rekla je Valeria tankim promuklim glasom.
"Čaj je u redu, hvala"
Valeria je žurno otišla u kuhinju, lupajući šerpama i šoljama. Tada se pojavio Josif sa dečakom, Maksimom i Anastasia je odahnula.
"Da li je ovo tvoja devojka?" upitao je Maksim crveneći.
"To je sestra tvog tate. ", rekla je brzo Valeria, "Tvoja tetka Anastasia".
Anastasia je zaustila da kaže kako je ona zapravo i Josifova verenica, ali ju je njegov pogled zaustavio. Kao da je pogledom hteo reći "Oni ne treba da znaju". Nije znala zbog čega, ali je odlučila da ništa ne govori, već da ga posle pita.
"Maksime, hajde da pokažeš ujki one drvene figurice koji si pravio sa tatom" rekoa je Josif ostavljajući tako Anastasiu i Valeriu same.
"Znam da si ti Josifova verenica. Ali znaš kakva su deca, odmah će reći Aleksandru, a Josif me zamolio da još ništa ne govorim. Braća su jako zaštitnički nastrojena", nasmejala se, a zatim nastavila, "Sećam se koliko je meni Josif branio da se viđam sa Aleksandrom. Govorio je kako je on samo buržuj željan zabaveć
Anastasia se takođe nasmejala.
" Znaš li možda gde je Aleksandar"nesigurno je upitala Anastasia.
Valeria je stavila ruke na svoj zobljeni stomak.
" Ne bih rekla. Ne znam tačno gde je. Na nekom zadatku,za partiju"glas joj je bio drhtav.
Anastasia je bila razočarana. Ako Aleksandrova supruga ne zna gde je on, ko bi mogao znati. Verovala je Valerii, verovala joj je da ne zna gde je Aleksandar.
" Kako ste se upoznali?" upiatala je iznenada Anastasia.
Valeria se osmehnula dok je stavljala šolju čaja ispred Anastasie. Sela je preko puta nje, na identičnu pohabanu fotelju.
"Verujem da ti je Josif pričao o našoj porodici. Bili smo siromašni, oduvek. Moj je otac obućar i jedan od onih ljudi koji povezuju mlade revolucionare sa partijom.", Valeria je pričala opušteno, kao da poznaje Anastasiu čitav život, "Aleksandar je došao jer se želio povezati sa partijom. Igrom sudbine baš tog dana moj otac je otišao u Moskvu, na neki partijski sastanak. U prodavnici sam ostala ja, kao zamena. Aleksandar je ušao, bio je izuzetno visok, lepo obučen, crne kose sa krupnim plavim očima. Bio je sveže obrijan i mirisao je divno. Tražio je da vidi Ivana Petroviča Matvejeva, mog oca. Rekla sam mu da nije tu, ali sam ga uputila kod nekih ljudi koji su ga takođe mogli povezati sa partijom. Od tada se vraćao svaki dan i uvek je tražio da vidim mene. Moj otac nije baš bio najsretniji, ali mi nije branio da se viđam sa njim. Na kraju krajeva, on je bio jedan od nas. I tako sam jednog dana saznala da sam trudna. Nisam rekla nikome. Bila sam previše uplašena, mlada, bila sam tako reći dete od 19 godina, a otac mog deteta bio je čovek koji je svakodnevno rizikovao život. Sada sam opet trudna, a on opet rizikuje svoj život. Kako bilo, jednog dana Aleksandar mi je rekao da obučem najlepšu haljinu koju imam i da dođem u njegov stan. Često smo se tu nalazili, tako da sam znala gde da dođem. Onda smo otišli u zgradu u kojoj se nalazila partija u to vreme i venčali se. Tek tako, nisam ni znala da se udajem. Posle sam mu rekla da sam trudna i evo nas sad, nas dvoje, Maksim i još jedno detence koje će uskoro doći "
" Kada beba treba da se rodi"upitala je Anastasia stavljajući ruku na Valeriin zaobljeni stomak.
"U julu. Nadam se da će biti devojčica. Aleksandar takođe. Biće Nadežda, ako je devojčica"
Anastasia se osmehnula.
"A sad ti. Kako ste se ti i Josif upoznali" upitala je Valeria dok joj je osmeh titrao na usnama.
"Oh, pa, ovako."počela je zbunjeno Anastasia," Moja sestra Nadežda me odvela na jednu zbavu. Bilo mi je poprilično dosadno pa sam izašla ispred kuće u kojoj se zbava održavala. Josif je takođe izašao i poljubili smo se. Znali smo jedno drugom samo ime. Sledeći put smo se vodeli kad je došao po tebe u našu kuću. I tako malo po malo, sve češće smo se viđali, a onda me jednom iznenada zaprosio"
Izvukla je smaragdni prsten koji je visio na lančiću iz košulje i pokazala ga Valerii.
"Prsten moje tetke. ", rekla je Valeria blago,"Izgleda da ćemo uskoro postati duple rođake"