VETROVI REVOLUCIJE

XIX

16-og aprila 1917. godine Lenjin je doputovao u Petrograd. Nezadovoljan pozicijom njegovih boljševika u trenutnoj prelaznoj vladi, huškao je narod na drugu revoluciju odnosno pobunu protiv prelazne vlade.

Anastasia je tvrdoglavo spaljivala svako Josifovo pismo koje je dobijala gotovo svakodnevno. Nijedno nije pročitala, ali se ipak razočarala kada su pisma prestala stizati. Bila je ubeđena da je zaboravio na nju i da je napravila ogromnu grešku misleći da je voli. Sišla je u Lizinu sobu i pozvala je napolje.
"Liza, da li si, možda, pročitala ona pisma?" upitala je nesigurno.
"Otkud mi pravo?" uzviknula je Liza.
"Da, da naravno, samo, pa, ja nisam pročitala ni jedno, a više ne stižu..."
"Nisam pročitala ni jedno pismo", ponovila je Liza, "ali, kada je doneo poslednje pismo, rekao mi je da više neće dolziti".
Anastasia se u tom trenutku slomila. Vrele suze slivale su se niz njene bele obraze. Uništila je sve zbog neke devojke sa kojom je bio godinama pre.

Aleksandra je urlala po sobi. Besno je bacala odeću i cipele oko sebe. Dimitrij je utrčao kada je čuo urlike njegove žene.
"Aleksandra, šta to pobogu izvodiš?" zbunjeno je upitao.
"Šta izvodim? Šta misliš da izvodim Dimitrije Aleksandroviču? Idem u Francusku, eto šta".
Dimitrij ju je uhvatio za ruke.
"Aleksandra, urazumi se za ime božije ženo!".
Pokušala je da se otme iz njegovog stiska, ali bezuspešno.
"Pusti me, pusti me" zaurlala je Aleksandra.
"Ne ideš ti nigde" sada je i Dimitrij urlao, i dalje je držeći čvrsto za ruke.
"Kako ćeš me zaustaviti?" podrugljivo je upitala.
"Ja sam ti muž", zagrmeo je Dimitrij, "ti ne možeš nigde bez mene. Ti si samo moja žena"
Pustio joj je ruke i sa podrugljivim osmehom izašao iz sobe zalupivši vratima.

"Jelizaveta! Jelizaveta! Gde je ta devojka dođavola?" nervozno je uzvikivala majka tražeći mladu služavku po kući.
"Maria, nemoj da vičeš znaš da radim!" dobacio je otac iz svoje radne sobe.
Mlada sužavka je dotrčala do svoje gospodarice pognute glave.
"Nikada te nema kad te trebam! Gde se smucaš devojčuro?" izneevirano je upitala Maria.
Liza je postiđeno slegla ramenima, a njena gazdarica je odmahnula glavom.
Maria i Liza su ušle u Ekaterininu i Nadeždinu sobu. Sestre su sedele na svojim krevetima isprobajući nakit.
" Ekaterina, ti ćeš nositi tamno plavo, jer si još uvek u žalosti",počela je komandovati majka, "Nadežda tebi će pristajati žuto".
"Ali mama, ja bih onu crvenu..." usprotivila se Nadežda.
"Ne može, Nadežda. To je boja kurvi, a i njih" rekla je aludirajući na boljševike čija je zaštitna boja bila crvena.
Liza je poslušno izvukla iz ormana elegantnu teget plavu haljinu. Pratila je liniju tela, gornji deo je bio ukrašen volanima koji su se širili preko grudi i ramena.
Uredno ju je položila na Ekatetinin krevet, a zatim je izvukla i žutu haljinu koja je bila sličnog kroja kao i prva haljina. Iz fioke je izvadila teget plave i crne rukavice i položila ih pored haljina.
Maria je zatim povela Lizu u Anastasiinu i Vasilisinu sobu.
Nadežda je prešla rukom preko svoje haljine.
"Izgledaću kao monahinja" rekla je sa kiselim osmehom.
"Pretpostavljam da je to bolje od tvog uobičajenog izgleda kurve" Ekaterina se glasno nasmejala na svoju opasku.
"Kada ćeš im reći za Petra?"
"Uskoro, nadam se"
"Bilo bi dobro da im kažeš pre nego što..."Nadežda je rukama oblikovala zaobljeni stomak.
Ekaterina ju je udarila jastukom, zatim su obe prasnule u smeh.

" Anastasia će nositi smaragdno zelenu haljinu, a Vasilisa ljubičastu. Morate biti primećene"rekla je majka i štipnula Vasilisu za obraz.
"Zašto? Da bi nas mogla prodati onom ko ponudi najviše?" rekla je Anastasia ironično se smejući.
Majka ju je pogledala.
"Kakva drskost! Razvezala si jezik, ha Anastasia Aleksandrovna?" majčin glas je bio pun gorčine i besa.
Anastasia, i sama iznenađena hrabrošću da izrazi svoje mišljenje, okrenula je glavu prema prozoru. Možda sam postala revolucionarka, pomislila je pogleda uprtog u prolećno nebo bez oblačka.
" Anastasia Aleksandrovna, gledaj me u oči!", besno je nastavila majka, "Sve sam vam dozvolila! Ekaterini da se veri za običnog vojnika, Nadeždi da se ponaša kao kurva! Sve sam vam dozvolila da budete srećne, ali ne, vi ste i dalje nezadovoljne."
Anastasia se nije pomerila, nije okrenula glavu.
Majka joj je besno prišla, čvrsto je uhvatila za bradu i okrenula joj glavu. Kada je ugledala podrugljivi osmeh na Anastasiinom licu, ošamarila ju je iz sve snage.
Bio je to prvi put da ju je majka udarila. Anastasia je hrabro podigla glavu i nasmejala se. Usna joj je krvarila, a obraz je pekao. Majka, vidno uznemirena, istrčala je iz sobe. Liza, ne znajući da li da ostane ili da prati gospodaricu, ukopala se na mestu. Anastasia joj je glavom pokazala da ide.
Ekaterina i Nadežda su utrčale u sobu.
"Šta se uradile? Majka izgleda kao da je videla duha" rekla je razdragano Nadežda.
Vasilisa je glavom pokazala prema Anastasii.
"Nastia, šta se desilo?" upitala je Ekatetina, kada je ugledala Anastasiinu rascepljenu usnu i zažareni obraz.
"Ništa se nije desilo, sve je u redu" rekla je Anastasia.
Vasilisa je izašla iz sobe, shvativši šta Anastasia želi. Za njom je izašla i Ekaterina.
"Da li si čula nešto o Aleksandru?" zabrinuto je upitala Anastasia.
Nadežda je odmahnula glavom.
"Mnogo ih je otišlo iz Petrograda. Ponovo su počela hapšenja. Mada, sad, kada je Lenjin tu pretpostavljam da će se vratiti. Nadam se"
"Valeria ne zna gde je" dodala je Anastasia.
Nadežda je klimnula glavom.
"Naravno da ne zna. Tako nema šta da laže policiji"
"Šta ćemo sada?" zabrinuto je upitala Anastasia.
"Čekati. Sada ćemo čekati"

To veče porodica Makarov je išla u Marijinski teatar. Te noći petrogradska elita se okupila da gleda balet "Labudovo jezero". Pre početka baleta, gledaoci su se okupili u holu da popričaju i popiju šampanjac dobrodošlice. Anastasiin pogled je lutao. Ekaterina je provela veče uz Petra, dok je Nadežda flertovala za mnogim uglađenim mladićima.
Dok je gledala balet, Anastasia nije mogla da prekine poređenje Odetine i sopstvene tragedije. Svaki put bi uverila sebe da je Odetina tragedija daleko veća i da je ona, za razliku od junakinje Čajkovskog, jedna veoma srećna devojka koja ima sve što poželi. Sve, osim onoga što najviše želi, njega.

Konačno novi nastavak! Izvinjavam se zbog neaktivnosti🙃