LEDENO SRCE *Završena*

UVOD

Pogledala sam u sat. Za oko dva minuta ćemo već biti u novoj godini. Polako sam ustala iz kreveta te orgnula bademantilom. Otvorila sam vrata terase i izašla na balkon. Nasmejala sam se cinično.. Kada se samo setim tog vremena dok sam bila dete. Čekanje Nove godine je bilo nešto neverovatno za mene. Uvek bih pred Novu godinu obecala neke stvari, i nikad ih ne bih ispunila. Damjan je izašao i u sledećem trenutku nebo je sijalo od vatrometa. Ne zamišljam nikakve želje jer ih generalno i nemam.

- ,,Šta si poželela?" okrenem se ka Damjanu te ga smrtno pogledam.

- ,,Znaš da ja ne verujem u to." Vratila sam se u sobu te krenula oblačiti.-

,,Već ideš?" Prevrnem očima. Najdraže mi je kada izađem dok spava, nema pitanja nema objašnjavanja.

- ,,Mi smo samo neka luda kombinacija Damjane, ne zaboravi to." jer i jesmo. Mi smo samo seks i ništa više. Jesmo proveli dosta godina zajedno, ali nikada nismo bili prijatelji pa nećemo ni sada. Znam da mi potajno čuva leđa ali ne želim to. Nije potrebno da mi sređuje posao onda kad trebam dobiti otkaz. Nije potrebno da me svi u kraju ne smeju ni da pogledaju jer znaju kakav je on ludak. Ne želim to, al ludaku se to ne može objasniti.

- ,,U pravu si." sedne na krevet te zapali cigaru. Nakon što obučem fadmerke i džemper, sednem pored njega kako bih uzela dim.

- ,,Zaboravih da ti kažem, srećna Nova godina." smejala bih se verovatno da sam ja ona ista osoba od pre nekoliko godina, ali nisam i zato na mom licu nema reakcije. Sve vreme smo zajedno od deset sati, pored mene je dočekao Novu godinu i tek sada kaže. Valjda se to kaže odmah. No, razumem. Ne slavimo nas dvoje to. U zatvoru za maloletnike toga nije bilo.

- ,,Hoćeš li ikad ponovo slaviti praznike?" Moj pogled mu je bio jasan. On nikada nije verovao u ono što su mi optužili, samo on nije. Svi ostali jesu, ali ipak nemam nameru da mu se jadam i slično. Ja to nisam uradila ali sa vremenom su me ubedili. Opirala sam se, trudila dokazati nevinost ali sa vremenom sam shvatila da je uzaludno i kada god bi me neko pitao zašto sam tamo završila rekla bih da sam prodavala drogu. Posle svega što mi se izdešavalo tamo, ja zaista nemam volje za praznike.

- ,,Damjane, smaraš me sa tim." kažem ozbiljno. A on podigne ruke u znak predaje. Uvek pričamo o istim stvarima, on je posle svega nastavio svoj život tamo gde je stao, svaka mu čast. Ali ja ne mogu. Nije do mene.

- ,,Kako god." promumula te se zagleda u moj telefon koji neprestano zvoni, skriveni broj je u pitanju. Menjala sam kartice, ali taj neko ne odustaje od toga da me zove. Nemam pojma ko je, samo smanjim ton i ignorišem te pozive. Damjan me je pogledao ozbiljno.

- ,,Jel te neko uznemirava?" uzeo je telefon kako bih se javio, ali sam mu ja otela isti.

- ,,I da je tako, ne treba to da te zanima. Seti se, mi nismo ništa."

- ,,Ovo je ozbiljno Aleksija."

- ,,Vidimo se. Srećna Nova godina Damjane." kažem ironično. Pokupila sam ostatak svojih stvari i izašla iz njegovog stana.

Sada idemo kući da se olešimo od alkohola. Idemo Aleksija, još jedna propala godina je iza nas. Idemo da Novu započnemo standardno, svakako će biti neuspešna kao i sve prethodne. Moj život nema smisla već duži niz godina, ali živi se. Dišem, ali se već davno osećam mrtvom. Zamrznula sam svoje srce još davno, pa meni ljubav ne može da se desi i da me usrećuje. Posao mi ide tu i tamo, nisam nešto ljupka sa ljudima ali mi ide. Porodicu svakako nemam, prijatelje nemam. Imam samo Damjana kog ne mogu nazvati ni prijateljem i svoju samoću. I zadovoljna sam, ponekad je bolje biti zaista sam i usamljen nego imati ljude oko sebe koje nazivaš prijateljima a i dalje si usamljen.

Poranila sam sa novom pričom, jedva čekam da nastavim sa pisanjem. Nadam se da će vam se svideti :)