LEDENO SRCE *Završena*

14 deo

DAMJAN

- ,,Šta ti umišljaš da si?" upitam svoju majku razočarano. Ja sam uvek lomio ruke onima koji dižu ruke na Aleksiju, sada nažalost tto ne mogu uraditi jer ipak mi je majka. 

- ,,Ti smeš da udaraš koga želiš, a ja ne?" kaže aludirajući na jebenog avokata. 

- ,,Aleksija i taj advokat nisu isto!" povičem. 

- ,,Šta se ovde desilo večeras? Dođi k sebi Damjane, ta žena na koju vičeš je tvoja majka." moj otac je bio oštar, ali me ništa ne dotiče u ovom trenutku. 

- ,,A ta žena koju je ona udarila je žena koju ja volim." ovo je bila rasprava između majke, oca i mene. Mi smo se međusobno dovikivali, dok su svi ostali stojali po strani. Niko se nije mešao i hvala Bogu da nije.

- ,,Ta devojka nije za tebe. Shvatito više dođavola!" kaže ironično moja majka, ne mogu više. Ne mogu da je slušam kako priča jednu te istu riču. I da nije za mene i da jeste to joj e daje za pravo da je ošamari.

- ,,Prestani više pričati te gluosti. Ja nju volim praktično od kada sam bio dete."

- ,,Ali ona tebe ne želi. Neću dozviliti da ti život prođe u tome što ćeš biti njen telohranitelj. Majka sam ti, ne mogu da ćutim gledajući šta ti ta devojka radi."

- ,,Ta devojka o kojoj tako pričaš je provela više vremena nego ti sa mnom u ovom životu." Ja Alekksiju poznajem trinaest godina. Sa dvanaest sam otišao iz Španije i dolazio katkad. I kada se sve izračuna, ja sam više vremena proveo sa njom nego sa svojom porodicom.

- ,,Ja je nikada neću prihvatiti, budi siguran. Ne želim je više u ovoj kući, a ni u tvom životu." Gde Aleksija nije željena nisam ni ja.

"Sada me svi dobro slušajte, svo ste svedoci. Ja zbog ove žene" gledam u oca koji se spreme da se ubaci u razgovor ali mu ne dozvoljavam nek mi je otac po sto puta ,,Više kročiti u ovu kuću neću. Zovi Maksu za sledeći Božić, zovi koga god hoćeš pa i sveštenika crkve blizu mog stana ali se ja ovde vraćati neću sve dok ne budeš poštovala Aleksiju ili uošteno moje izbore."

- ,,Pazi šta pričaš i znaj težinu svojih reči." ja jesam možda lud, ali kada nešto izgovorim razmilim dva puta. I nikada ne kažem ono što ne mislim.

- ,,Bez Aleksiie ću se vratiti ovde možda samo onda kada me budete sahranjivali." rekao sam oštro i otišao po Aleksijine i svoje stvari.