LEDENO SRCE *Završena*

4 deo

Spremala sam svoje stvari kako bih otišla kući jer mi se završio radni dan za danas. U svom rokovniku, prežvrljam sve koji su danas došli da pogledaju kuću. Ostao je samo jedan muškarac, on nije došao a danas smo trebali pogledati kuću za njega. Zakolutam očima, ja iz Španije ne mogu doleteti ovde. Ili će sačekati dve nedelje ili će Sofija ili David da mu pokušaju pomoći sa izborom kuće. Vrata zgrade su zaključana jer je prošlo radno vreme. Začulo se zvono i pomoćnica koja se brine o zgradi je otvorila vrata. Ja sam se za to vreme obukla i izašla iz svoje male ali jako opuštajuće kancelarije.

- ,,Arina, ja sam od sutra na odmoru.." govorim dok zaključavam vrata kancelarije. Kada se okrenem ugledam muškarca koji je bio jako visok, viši od mene, čak za glavu. A ja imam dobrih sto sedamdedet i pet centimetara, i to bez štikli. Navikla sam da ljudi budu moje visine ili malo viši, skorije vreme se nisam susrela sa nekim ko je baš ovoliko visok. Navikla sam se na Damjanovih oko sto devedeset centimetara, al ovaj čovek kao da je viši i od Damjana. Oduvek su me privlačili visoki muškarci, valjda zato što sam i ja visoka. Kada kažem visoki, ne mislim generalno na ljude od sto sedamdeset centimetara, već na one od preko sto devedest. Nasmejem se sama sebi, sada poznajem dva visoka muškarca. Ako se ikad budem udavala ili za Damjana ili za njega.

- ,,Gospođice Dimitrov.." upita me zbunjeno pomoćnica, shvatim da sam odlutala te brzo skinem osmeh sa lica.

- ,,Ovo je ključ moje kancelarije, ja letim za Tihunu noćas. Sve što sam imala od posla sredila sam, šta vam bude trebalo ključ je tu." govorim dok joj pružam ključ, setim se da je ostao jedan čovek koji nije došao te dodam ,,Tačnije, samo neki Sergej nije došao.. Nissm sigurna za prezime."

- ,,Gospođice Dimitrov, ovo je gospodin Sergej. Došao je da se izvini zbog kašnjenja i.." pogledam ga oštro.

- ,,Da nećeš da sada možda idemo da ti tražimo kuću?" upitam drsko.

- ,,Ne, došao sam da.." bio je smiren i pristojan, no toliko sam iznervirana da ne marim za to što barem normalno priča. Šta znači to da mi dođe u ovo vreme ovde?

- ,,Arina, daj mu broj Sofije ili Davida. Oni će mu pomoći oko kuće."

Krenula sam ali sam se u sledećem trenutku okliznula i da me dotični gospodin nije uhvatio, polomila bih se dole. Irina je brisala pod, a moje čizmice se izgleda lako klizaju.

- ,,Hvala." kažem hladno te namestim stvari na sebi.

- ,,Ako ste završili, mogu li ja nešto reći?" Pala bih da nije njega, ima sreće. Slušaću njegove gluposti samo zbog toga. Klimnula sam glavom, a on je nastavio ,,Zakasnio sam, znam, i to je zbog saobraćaja. Ako se, sećate, trebali smo gledati kuću u osam."

- ,,Vidite, ja bih trebalo da krenem jer trebam da pakujem stvari. Da ste krenuli peške, stigli biste. Dugih dva sata je to."

- ,,Ja svakako nisam došao da sada gledamo kuću. Došao sam ds pokušamo to za sutra da sredimo." Sada sam ga iznervirala, vidim po njegovim pokretima ruku i uopšteno načinu govora.

- ,,Kao što rekoh, putujem, srediće vam Irina već nekoga." okrenem se i izađem.

Damjan me već deset minuta čeka u dnevnoj sobi, čovek će poludeti. Pa nisam ja kriva što je došao onaj. Ja bih stigla na vreme da spremim stvari.

- ,,Hoćeš do sledeće Nove godine spremiti te stvari?" dođe u moju sobu, a jakulatam očima jer me iznerviralo ovo što je rekao.

- ,,Pa ako me prestaneš požurivati možda i hoću." kažem ironično, a on se baci na moj krevet.

- ,,Stižemo u noć, naši će nas čekati."

- ,,Samo da ti kažem da ćemo tii i ja da spavamo u istoj sobi." upoxorim ga, ne pada mi na pamet da spavam sama. Plašim se, Boga mi. Ta njihova Tihuana, pričao m je kako neki tamo trguju ženama. Samo mi ta beda još fali.

- ,,Pa dobro, šta će moji ds kažu?"

- ,,Nek kažu šta hoće." odgovorim sigurno, bolje je da mosle šta žele nego da me neko otme u toku noći tamo.

- ,,Ti se me bojiš da spavaš sama, koliko ja znam."

- ,,Pa ovde ne, ali u tvojoj Tihuani da. Pričao si mi da je tamo malo opasno."

- ,,Ko sme tebe da dira dok te ja držim za ruku budalice?"

- ,,Pa ne sme, znaju da si nanijak, al neka hvala."

- ,,To mesto je veliko Aleksija, svakako si u celom našem kraju bezbedna, a kamoli u našoj kući." kaže ozbiljno, ne rizikujem ja Bogme.

- ,,Neka, spavaće Aleksija pored tebe. " Zaista se i plašim, jednostavno znam dosta toga o Damjanovu i njegkcima i sve to stoji, ali sam čula dosta i o ostalima. I strah me je cele te njihove Tihuane, verovatno u kuću ne može da uđe ali šta me košta da spavam pored Damjana. Kao da će to biti prvi put.

- ,,Meni odgovara." kaže te se prevezno nasmeje.

- ,,Ne nadaj se puno, svakako se ništa neće desiti." kažem ozbiljno, ne planiram da spavam sa njim i da njegova brižna majka uđe u sobu pitajući ga je l je gladan. Rekso mi je da kod njih nema kucanja, osim kod onih koji su u braku. Verovatno to nije mislio baš bukvalno, ali kako god.

- ,,To kažeš svaki put, pa se mnogo toga desi." namigne mi te ustane i zašnjira kofer ,,Vidim ja ostala si bez teksta, vratio bih te ja stvarnost al kasnimo na avion."