LEDENO SRCE *Završena*

9 deo

Sledećeg jutra sam se probudila i odmah krenula da spakivam svoje stvari. Naručila sam i avionsku kartu za Rusiju. Damjan neka ostane ovde, ja sam za to iskreno. Jednostavno ja nemam šta da radim ovde poigrala sam se malo i to samo zbog Damjana. Potencijala snajka definifivno ne može biti potencijalna.

Damjan je savršen muškarac. Bez obzira njegov izgled, on ime jako da voli. Jako. Volela bih da me zaboravi i nađe neku koju će voleti više nego što je mene voleo. Jeste malo opičen, drzak, ali u suštini je dobar čovek. To da sigurnošću mogu da kažem jer ga znam trinaest godina. I imam osećaj da ga ja najbolje poznajem, jer da ga njegova majka zna, nikada ali nikada ne bi uradila ono juče. On ne voli stvari na silu. Uopšte ne voli, kada ga neko na nešto sili, on od toga odmah odustaje.

Začulo se kucanje na vratima i nakon mog kratkog ,,Uđi" ušla je njegova sestra Aurora i krenula da me grli.

- ,,Kakva si ti kraljica." bila sam zbunjena, šta sam uradila pobogu?"

- ,,O čemu je reč?"

- ,,Rekao mi je da nas je neko video. Povezala sam i shvatila da si to ti." krenula mi je ljubiti ruke, jako mi je neprijatno ,,Hvala do neba što nisi rekla mom bratu." izvučem nekako svoje ruke iz njenog stiska i uhvatim Auroru za za ramena i kažem ,,Ne razumem te ništa."

- ,,Moj dečko, inače, jako blizak prijatelj moje braće a pogotovo Damjana, je rekao da nas je neko video. Rekao je da ne zna ko je ovo ono, shvatila sam da si to ti i sve vreme strepela da će brat uleteti u sobu i polomiti mi koske." iskolačim oči, ova zvuči ozbiljno. Kakve koske bre.

- ,,Nisam rekla Damjanu da sam vas videla, niti ću reći. Nije to moja stvar." kažem ozbiljno te dodam ,,Zar nije bolje da kažeš svojoj porodici?"

Aurora uzdahne te se baci na krevet. Vidim ja, zacopala se ona baš u onog momčića.

- ,,Bojim se reći." Ne razumem zašto se boji, okej dečko je možda Dsmjanovo godište al ona nije dete. Pritom ga poznaju.

- ,,Pobogu, zašto?"

- ,,Vidi, kod nas u porodici nemaš pravo biti sa nekim ko je prijatelj tvog brata." gledam je upitno, a ona se blago nasmeje te doda ,,Tako je iz razloga jer ako bismo mi raskinuli bla bla, kao onda bi bilo problema ipak smo i on i ja bitni Damjanu i ostalima ovo ono. Ako bi me prevario, Damjan bi morao ubiti svog druga dugogodišnjeg. Uzgled, ne mora Damjan. Može bilo ko od njih trojice. Poenta svega je da moramo kriti." i tako meni Aurora to ispriča sa lakoćom, kao da priča neke normalne stvari. Bože svašta. Meni je to bolesno.

Kako su komplikovani, ja kada sam ih prvi put videla sve onako zjedno kako dočekuju Damjana, pomislila sam Bože kakve si ti meni ludake dao za roditelje. Sada vidim da je njoj teže, ja sam se mojih otarasila, ova svojih nikad neće moći.

- ,,Šta se može desiti ako sazna?"

- ,,Pa meni verovatno ništa ne, ali on bi zasigurno umro." iskolačim oči.

- ,,Ubili bi prijatelja svog?"

- ,,Pa u najboljem slučaju jer su nekad bili prijatelji, znaće mu se grob. Vidi, kada se ovakve stvari dese prijateljstvo nestaje." I onda veštica Sofija meni nešto pametuje. Da sam baš toliko đubre pa da odem i ovom joj ispričam. Al nisam, sva sreća.

- ,,Pa meni je Damjan rekao da si ti njihovo blago, ovo ono.." Aurora me prekine.

- ,,Pa i jesam, zato su ovako strogi." izdahnem, muka mi je od ove porodice već. Navikla sam na Damjana i upoznala sam ga valjda dobro, verujem da bi on podržao sestru i svog prijatelja. Barem se nadam da bi.

- ,,Teško tebi." kažem iskreno te nastavim pakovati stvari. Ja bežim odavde, hvala Bogu. Nek svako rešava svoje problem.

- ,,Ima još gore.." pogledam je ozbiljno.

- ,, Šta može biti gore od ovoga?"

- ,,Kasni mi." stavim ruku na usta kako ne bih vrisnula, samo dete fali u ovoj ludoj situaciji.

- ,,Ne sumnjaš valjda na trudnoću?" upitam tiho.

- ,,Molim te, nabavi mi test, nikome ne verujem u ovoj kući. Ne mogu ni d koga tražiti to, pa čak ni od svog dečka. On će poludeti ako sazna da mi kasni."

- ,,Pa posle da bude da sam ja trudna i nosim jednog Kaplana, neka hvala." kažem ozbiljno, samo mi fali da me Damjan ne pusti da idem.

- ,,Molim te, ja ne mogu da idem. Mene svi znaju, svi radnici u apoteci, i marketima.. Svuda. Čim izađem iz apoteke, pročuće se. Dok si ti nova ovde, niko od naših neće videti."

- ,,Joj bre, ne mogu ti obećati ništa." 

- ,,Molim te."

- ,,I ako si trudna šta ćeš?"

- ,,Ne znam." slegne ramenima.

- ,,Trebali ste paziti." kažem ozbiljno.

- ,,Desilo se." Damjan uđe u sobu i obe umiremo od straha da on to nije čuo, meni se uglavnom jebe za sve ljude, ali mi je žao ove Aurore.

- ,,Šta se desilo?"

- ,,Nas dve.. Pričamo.." Aurora je počela mucati, Bože, pa šta će ona ako je trudna. Nit zna lagati i veliki tremaroš je. Gde će ona ovakva da beži?

- ,,Šta Aurora? Šta?" Bio je oštar, poznajem ga, načuo je nešto. Bože, budi jednom na mojoj strani. Nek nije čuo ono što ne treba.

- ,,Damjane, pričale smo o ženskim stvarima." kažem kao grom iz vedra neba ,,Razmenjivali smo tako neke utiske, i pošto tebe sve zanima i sve moraš znati, kaži koje ti uloške koristiš?" zbunim ga, nije očekivao ovako nešto. Ništa on čuo nije, valjda.

- ,,Pusti to, reci ti, gde ideš Aleksija?" pogleda u moj kofer.

- ,,Ostaviću vas same." kaže Aurora koja krene ka vratima.

- ,,Aurora, računaj rešeno je ono." nalazila se iza Damjanovih leđa i pogledom mi je rekla da sam trebala da ćutim, no ja sam joj očima pokazala da se ne brine. Damjan sedne na krevet. I nakon što Aurora ode kaže ,,Šta je rešeno?" sednem pored njega.

- ,,Damjane, jel ja tebe ponovo moram da te pitam koje uloške koristiš? Šta te briga, to je nešto između devojaka." kažem ozbiljno, sumnjivo me gleda. Ja sam iskusan lažov, ali me ludak zna trineset godina, toliko me dobro poznaje da ga ne mogu ni slagati u većini slučajeva.

- ,,Nemoj meni te priče."

- ,,Jao bre." izdahnem ,,Damjane, da budem direktna?"

- ,,Ni ne pokušavaj da me lažeš."

- ,,Nešto u vezi nas devojaka je, i ona se uplašila po jednom pitanju toga. Ja sam ipak starija, rekla sam sve je okej i da ne treba da se plaši za neke sitnice. Ti si naišao i ja nisam rekla na do kraja, pa sam kao samo rekla rešeno je. U prevodu da se ne brine."

- ,,Što pita tebe, a ne moju majku?" al je zapeo, ne veruje pa ne veruje. Bože, samo nek ne sumnja na trudnoću. Ja možda činim sada neke sitnice za nju, ali ja definitivno, ako je ona trudna, ne mogu uzeti test i reći da je moj. Nema šanse, neću da niko veruje u to ni pola sata.

- ,,Tvoja majka je ušla u menopauzu pre ko zna kad." kažem ironično te ustanem, a on me povuče za ruku i namesti da sedim u njegovom krilu.

- ,,Ako je moja sestra, kojim slučajem trudna.." krene pretiti, ali ga prekinem.

- ,,Da li si normalan?" bila sam oštra i smrtno ozbiljna, ne smem dozvoliti da posumnlja.

- ,,Aleksija, ako jeste i ja to saznam posle tebe, razočaraću se." plaši me ova njegova ozbiljnost.

- ,,Ne lupaj, ona je dete. Nisi ti ništa razumeo, prestani se mešati baš u sve." ustanem.

- ,,Da nisi onda ti? Ja znam šta sam čuo." 

- ,,Jesam, evo nosim blizance." kažem ironično.

- ,,Meni odgovara."