LEDENO SRCE *Završena*

23 deo

DAMJAN

- ,,Kada će ona više?" upita Aurora ljuto, vala i ja sam ljut. Čekamo Lelu ovde na aedoromu već sat vremena, mi smo stigli na dogovoreno vreme no njen avion izgleda nije krenuo na vreme čim kasni.

- ,,Poludeću." kažem te se uhvatim za glavu.

- ,,Nazovi Aleksiju da te oraspoloži malo." prostrelim je pogledom, dobro Aleksija bime zaista oraspoložila ali ne može tek tako da mi kaže. Ne volim takvu direktnost.

- ,,Dobro kažeš." kažem više za sebe te izvadim telefon, ona doda ,,Lela i ja smo se dogovorile da idemo na večeru sa tobom. Tako da, pitaj je ako želi i ona." kaže mi moja sestra kao grom iz vedra neba.

- ,,Poslednje saznajem, mogla si mi reći najbolje kad stignemo tamo gde ste vas dve planirale." prokomentarišem ironično te nazovem Aleksiju.

- ,,Kako si?" upitam je gledajući u Auroru.

- ,,Dobro. Ti?" shvatim da verovatno nešto radi jer je ne čuje baš najbolje.

- ,,Je l to pričaš sa mnom preko zvučnika?"

- ,,Da, šminkam se."

- ,,Je l imaš nešto planirano za večeras pa se sređuješ?"

- ,,Da, imam." bilo bi previše da ispitujem ali bih najradije voleo da znam gde će to Aleksija kojoj sam ja jedna osoba u životu. No, iskuliram jer ne želim da je pritiskam.

- ,,U redu. Lela je stigla, pa su se Aurora i ona udružile da izađemo večeras zajedno." Aurora mi pokazuje da još nije stigla, a ja prevrnem očima pa stići će ,, Ja sam želeo pozvati i tebe, no ako ti imaš neke planove u redu je. Vidimo se onda."

- ,,Važi." prekinula mi je vezu tek tako. Izdahnuo sam te vratio telefon u džep.

- ,,Izgleda da ti je još više uništila raspoloženje." kaže Aurora više za sebe, spremao sam se reći joj svašta no nisam. Izdahnuo sam i smirio se.

I tako smo čekali narednih pola sata, već sam krenuo da ludim i da mislim da ipak neće doći. Začuvši Lelu koja viče od sreće i trči ka nama, oboje smo pogledati u njenom pravcu. Aurora je isto potrčala ka njoj, a ja sam ostao pored auta. Ako je nisam video par meseci izdržaću još par trenutaka dok ne dođe neću kao Aurora da trčim do nje.

Nakon što su se izgrlile, približile su mi se. Lela me je toliko stiskala dok grli da sam mislio da će mi iznutrice ispasti.

- ,,Zagrli i ti mene jače, zar me nisi poželeo bre?" izdahnem te se odmaknem od nje.

- ,,Sada si tu, nadnoknadićemo sve." Lela krene razgledati po mom autu kao da traži nekoga.

- ,,Jel tražiš nešto Lelka?" pita je Aurora a Lela odmahne glavom.

- ,,Tražim, tražim ali očigledno je da moj dadeš nije poveo Maksu." kaže razočarano Lela koja bukvalno maltretira Maksu, loži se na njega a on beži od nje uvek, nije hteo poći sa mnom jer zna po koga idem. No šta njoj znači ovo dadeš?

- ,,Kakav dadeš?" pitam ironično.

- ,,To na turskom znači drug, ajde bre malo izađi iz Rusije." kaže dok svi sedamo u auto.

- ,,Bio sam skoro u Španiji."

- ,,Okej dadeš, vozi nas u najbliži restoraan."

- ,,Zar ne trebate vi mene da vodite?"

- ,,Isto je to." odgovori mi Aurora a ja slegnem ramenima. Vala isto je.

- ,,Gde je ona tvoja?" upita Lela aludirajući na Aleksiju.

- ,,Ima neka posla."

Ostatak vožnje su njih dvesamo pričale i pričale, nisam mogao čuti sopstvene misli od njih dve. Napokon su zaćutale kada smo stigli do nekog od obližnjih restorana.

Čim smo zakoračili, njih dve su otišle odmah do nekog stola a ja sam se skamenio u mestu. Oči su mi videle samo Aleksiju i jebenog advokata. Jeli su, smejali se kucali čašama i slično. Delovala je srećno, ali zaista srećno. Nisam bio ljut u ovom trenutku već povređen. Aleksiju sam uvek štitio od svih, ono veče sam napravio skandal i bio sam ljut jer znam da je u tom trenutku radila sve meni u inat. Sada me nije mogla videtii ali je bila vidno srećna što je pored njega. Lela je primetila da sam zastao te se vratila po mene.

- ,,Eh moj dadeš, žao mi je što su joj ovakva posla bitnija od tebe." potapšala me je po ramenu.