LEDENO SRCE *Završena*

22 deo

Otključavam vrata svog stana te utrčavam u svoju kuću. Dome slatki dome.. Bacam se na svoj krevet te  krenem izležavati. Samo kada smo napokon stigli. Aurora je kod Damjana, koliko sam razumela vraća se i Lela iz Turske. Nemam pojma šta sve planira Aurora sa sobom ali sam rešila da se distanciram od toga. Njenu tajnu ću čuvati, ali od mene neka više ništa ne očekuje. Neću da još više tonem u tako velikim lažima. 

Pao mi je na um Sergej. Zna da danas stižem. Poslala sam mu poruku da sam došla, a on mi je brže odgovorio da me čeka na večeri. Obuzeo me je neki čudan osećaj. Nešto u meni je igralo od sreće. Pogledala sam se u gledalo, nisam mogla sakriti osmeh pa sam se kezila kao neka ludačica. Pogledala sam na sat i krenula da se spremam. 

Šminkala sam se kada me je Damjan pozvao, javila sam se ubrzo. 

- ,,Kako si?" uključila sam zvuk jer nisam mogla držati telefon prislonjen na uhu dok se šminkam.

- ,,Dobro. Ti?" kažem dok puderišem lice. 

- ,,Je l to pričam sa mnom preko zvučnika?"

- ,,Da, šminkam se."

- ,,Je l imaš nešto planirano za večeras pa se sređuješ?"

- ,,Da, imam." nisam ga želela lagati jer nisam osećala potrebu da krijem nešto od njega. Ali takođe ne osećam otrebu ni da mu svepričam, zato ne pominjem Sergeja ali da me Damjan pita sa kim imam večeru rekla bih mu.

- ,,U redu. Lela je stigla, pa su se Aurora i ona udružile da izađemo večeras zajedno. Ja sam želeo pozvati i tebe, no ako ti imaš neke planove u redu je. Vidimo se onda."

- ,,Važi." prekinula sam vezu te nastavila sa šminkanjem.

Oko sedam sam izašla iz kuće i uputila sam se ka restoranu gde ću se naći sa Sergejem. Na svakih par sekundi bih se pogledala u ogledalo ne bi li mi se kojim slučajem šminka pokvarila. Izdahula sam, koji mi je đavo. Sredila sam se kao da idem da se vidim sa  ne znam ni ja kim. 

Dala sam ključeve momku ispred restorana te ušla u isti. Sergej me je čekao za jednim stolom u sredini restorana. 

- ,,Nadam se da me nisi dugo čekao." Smestila sam se preko puta njega.

- ,,Jesam, ali sam poranio. Nisam mogao da dočekam da te vidim." obrazi su mi se ozarili i krenula sam se smejati ,,Pusti to. Kako si?" 

- ,,Dobro. Zaista dobro." odgovorim sa smeškom.

- ,,Kupio sam jelku i ukrase. U autu su mi." 

- ,,A jao, pa Bože, prošli su praznici." Sergej odmahiva glavom ,,Ma nema veze."

- ,,Šta ćeš da naručiš?" upitao me je Sergej nakon što nam je konobar prišao.

- ,,Ono što i ti. Svejedno mi je."

- ,,Da se ugrejemo, boršč ćemo.Može i pelmeni. " konobar je klimnuo glavom te nas ostavio same.

- ,,Šta ćeš raditi za kuću?" upitam prvo što mi padne na pamet. 

- ,,Poznajem jednu lepu devojku koja radi u agenciji za nekretine, valjda će naći za mene neku kuću." 

- ,,Važi, sredićemo sve." 

- ,,Aurora, imam jedno pitanje za tebe i na osnovu toga kako odgovoriš, ponašaću se u skladu sa tim."

- ,,Koje je pitanje?" 

- ,,U kakvom ste odnosu ti i Damjan?"

- ,,Komplikovano je. Uglavnom, ja sam slobodna." 

- ,,Da li i tvoje srce tako misli?" 

- ,,Ja nikada ne slušam svoje srce. Kako god, Damjan i ja smo samo prijatelji."