LEDENO SRCE *Završena*

21 deo

- ,,Što si ovde? Hladno je." kaže mi Damjan koji je provirio na ulazna vrata i sve mu je bilo jasno. Njegovi su se raspravljali oko Aurore, a ja to nisam mogla da slušam pa sam izašla napolje.

- ,,Mislim da trebaš da podržiš sestru i da se pobrineš za još jednu ksrtu."

- ,,Kakvu kartu?" bio je zbunjen.

- ,,Aurora bi želela da dođe u Rusiju i bude nešto kratko."

- ,,Što bi to onda bio problem.."/rekao je više za sebe te ušao, a onda i ja za njim.

Braća su mu sedela za stolom, dok su mu se roditelji raspravljali sa sestrom.

- ,,Šta se ovde dešava? Čujete se do ulaznih vrata." rekao je Damjan gledajući u svoju porodicu.

- ,,Pokušavamo objasniti tvojoj sestri da sada nije vreme za Rusiju."/ rekla je njegova majka, a otac se nadovezao ,,Sada kada meci lete na sve strane. Kod kuće je najbezbednija i ti to znaš."

- ,,Rusija je moja druga kuća. Maksa je svakako više kod mene u stanu nego u svojoj kući. Mojoj sestri ne može niko ništa." rekavši ovo zagrlio ju je.

- ,,Je l si siguran Damjane?"/ ubacio se Lav te dodao ,,Znamo šta se desilo sa Aleksijom." svi su pogledali u mene očekivajući da ih podržim.

,, Još imam konce i bolelo je, zaista. Ali živa sam. Znači nije moje vreme još uvek. Ako nečije vreme dođe nigde ne može pobeći od toga." slegla sam ramenima te se smestila na jednu od slobodnih stolica.

- ,,Ubio sam ih obojicu." iskolačila sam oči, šta priča Damjan. Svi smo ga pogledali čudno, izgleda ds nijko nije znao šta je uradio dok nam sads nije saopštio.

- ,,Dobro, ubio si njih. Ali ako se sećaš oni imaju bratance. Nemoj da misliš da si ih se otarasio." Damjan se zacerekao te rekao ,,Cela loza im je nestala. Pitajte Lukasa. Ja ništa ne ostavljam na pola."

- ,,Loza?" upitala sam zbunjeno. Nije valjda ubio baš toliko ljudi.

- ,,Loza, samo muške članove. Žene se ne svete kod nas. A i svi znaju šta se desilo, niko nema pravo glasa." objasni mi Lav. Glupost, ja bih za osvetu celu Damjanovu porodicj iskorenila. No nisam pa me nešto i ne zanima. Svakako su ti ljudi pucali na Damjana i zamalo ubili mene.

- ,,Dobro Damjane. Nek ide, ali tebi nek ide na dušu ako joj se šta desi." rekla je oštro njegova majka te je izašla iz dnevne sobe. Damjan je samo slegnuo ramenima.

Pošla sam za njegovom majkom. Kada je videla da idem za njom, sačekala me je na stepenicama.

- ,,Aurora je abortirala. To je najbolja stvar koju je uradila, neka dođe malo kod nas. Ljuta je i na Lukasa." govorim laži. I srećna sam što dobro lažem, dobro dođe ponekad.

- ,,Zašto na Lukasa?"

- ,,Prekinuli su. Pusti, sve će doći na svoje. Zagrli ćerku, nećeš je videti neko vreme. Neka ona dođe malo k sebi zbog svega."

- ,,Uradila je pravu stvar abortirajući bebu. O ovome, preklinjem te, niome ni reči." Žena me je zagrlila u sledećem momentu, a ja sam se skamenila. Oh, strašno. Čuo se Damjanov smeh te sam se brzo pomerila.

- ,,U šoku sam."

- ,,I ja sam Damjane, i ja sam." rekla sam više za sebe te sišla do njega.

USKOROO KRAJ DRAGI MOJI, MISLIM DA ĆU ZAVRŠITI PRIČU DO PONEDELJKA. UGLAVNO, DESIĆE SE JOŠ DOSTA TOGA. BIĆE MUNIMALNO JOŠ DESET DELOVA.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PRIČU, VOOOLIM VAS :) ❤