LEDENO SRCE *Završena*

19 deo

Celo jutro sam smišljala kako da saopštim Damjanu trudnoću njegove sestre. Moj kofer je bio spreman, ali ako bude baš veliki haos nešto sumnjam da ću ja ići. Očekivala sam Damjana, no dobila njegovu majku.

- ,,Na nogama si?" potrvdno klimnem glavom, a ona doda ,,Znači da se oporavljaš, drago mi je."

- ,,Otkud to da si rešila da progovoriš sa mnom?" pitam ironično. Žena me nije želela ni pogledati predhodnih dana, nije mi izlazila uopšte na oči.

- ,,Izvini, zbog svega." bila je direktna ,,Od sada u mojim očima si ti velika. Šta god bilo sa tobom i Damjanom, neka bude. Ti si spasla život mog sina, i ako sada zatražiš moj daću ti."

- ,,Kako god." bila sam gruba, ali sa pravom. Ova žena mene uopšte ne zanima, a i ja nisam osoba koja bi se sada grlila sa njom i slično.

Krenula je ka vratima ,,Moram o nečemu da porazgovaram sa tobom." okrenula se i vratila na mesto gde je malo pre bila.

- ,,Reci?"

- ,,Aurora je trudna." žena je u trenutku prebledela, šta ću, ja ne umem sa tim uvodima.

- ,,Kako to misliš? Aurora je dete i.." prevrnula sam očima i rekla ,,Kako god, ona je trudna. Bila ona dete ili ne."

- ,,Bože, pa ona nema nikoga. Sa kim je mogla da zatrudni?" govori više za sebe, te sedne i hvala Bogu da je sela jer sam imala osećaj da će pasti.

- ,,I to sa Lukasom." saopštila sam i drugu vest, a žena me je pogledala.

- ,,E to zaista ne mogu da poverujem. Pa on je jeo naš hleb.." prekinula sam je, kakva je ovo patetika.

- ,,Nije ništa uradio bez njene dozvole, čemu te gluposti?"

- ,,On jako dobro zna pravila ove kuće." I Damjan bude u fazonu što neću ništa sa njim. Tek sada ne bih, ne dao Bog nikome ovakvu svekrvu.

- ,,Aurora je tražila od mene da ja saopštim to Damjanu." 

- ,,Niko neće znati. Za njeno dobro. Ja ću sve rešiti. Da li Damjan  ide sa tobom?"

- ,,Koliko ja znam, ostaje još par dana."

- ,,Učini Aurori, sačekaj sutra i oboje se vratite zajedno. Ti i ja ćemo se iskombinovati i odvesti je doktoru." Da abortira? Želela sam da se raspravljam o tome, ali ipak ne. Šta me se tiče. 

- ,,Možete vi to same. Ja bih se najradije vratila kući večeras." Žena je krenula odmahivati glavom. 

- ,,Ti je moraš odvesti jer ako ja odem svi će saznati." prevrnula sam očima. 

- ,,Dođavola. Obavićemo to ujutru, a onda se vraćam kući i ništa me više ne zanima." Damjan je ušao. 

- ,,Zašto vičeš? Je l ti rekla nešto moja majka?" presekao je pogledom majku, a ja sam odmahnula glavom.

- ,,Ostaviću vas da razgovarate." rekavši ovo ostavila nas je same.

- ,,O čemu treba da razgovaramo?" okrenem se ka njemu te stavim svoje ruke na njegov vrat. 

- ,,Ipak mi moraš pomeriti let. Ne osećam se dobro, avion i to.." Damjan me je zabrinuto pogledao, a ja sam ga krenula ljubiti po vratu.

- ,,Kako? Šta ti je?" 

- ,,Poželela sam te." rekavši ovo krenula sam mu otpopčavati kaiš na farmerkama. On je svevreme išao unazad.

- ,,Aleksija imaš konce, ne smemo.." ja sam odmahivala glavom i terala po svom. 

 - ,,Zar i ti mene ne želiš?"

- ,,Želim. Ali imaš konce još uvek." igrnorišem to šta priča i što se koprca kao riba na suvom. U jednom trenutku se ogradio rukama, zakopčao farmerke i namestio kaiš te rekao ,,Nemoj me spopadat, reći ću te mami. Da nemaš konce, sve bismo mi lako." zacrekala sam se te vratila na krevet. Nema veze Damjane, kad ti bude hteo ja neću hteti.