LEDENO SRCE *Završena*

24deo

Ostatak večeri smo sedeli u jednom zabačenom delu. Da su gledali bilo gde osim ne u oči jedno drugome, možda bi nas i spazili. Ali ne, njih dvoje su se jebeno gledali samo u oči. Lela me je zabila lakat u rebro te sam bio prinuđen da skrenem pogled, od bola sam čak i zažmurio.

- ,,Dođi k sebi." upozorava me Lela.

- ,,Šta sam uradio?"

- ,,Bleneš u njih." govori mi sa smeškom Lela.

- ,,U koga?" ubacuje se Aurora koja se okreće kako bi pokušala da vidi u koga to ja gledam, no nije ih mogla videti jer je sedela leđima okrenuta a restoran je bio pun. Bilo je previše ljudi da bi ona spazila Sergeja i Aleksiju sa svog mesta.

- ,,Ne mešaj u sve malena." kaže joj strogo Lela.

U sledećem trenutku su njih dvoje ustali, Aleksija se saplela, zamalo da padne on joj je pomogao da ostane na nogama. Ja sam ustao odmah, to je refleks bio. Lela me je povukla da sednem.

- ,,Mogla se povrediti. Znaš da još ni konce nije skinula."

- ,,Ima ona onoga ko će nju da održi na nogama, ne brini se ti."

Uhvatio ju je za ruku te su zajedno izašli iz restorana. Ćutao sam sve vreme te par minuta nakon što su izašli,  uistao sam te rekao ,,Idem ja polako vi dođite kad hoćete." bio sam i više nego nezainteresovan za ovu večeru. Ustao sam te izašao. Lela me je dozivala, išla je iza mene no nisam želeo da pričamo. U jednom trenutku me je sustigla i ragovor je bio neizbežan.

- ,,Koji ti je đavo dadeš?" bila je ljuta ,,Ti si Damjan Kaplan. Ne priliči ti da toliko patiš za devojkom koja te ne želi." krenuo sam odmahivati glavom, oči su mi se zamaglile od suze u njima. 

- ,,Zašto ne ja već on? Ja je znam pola njenog života, a on je došao juče." 

- ,,Samo još  nisi plakao zbog nje." brecnula se na mene. A ja sam izdahnuo te pogledao ka nebu i moje suzne oči su ponovo bile normalne.

- ,,Volim je." rekao sam jasno.

- ,,Ona tebe izgleda ne. Prestani to da radiš sebi, ajde ja smaram Maksu već duži niz godina to je više spdrnja ali ti si zaista lud što se nje tiče. Ona tebe ne zaslužuje."

- ,,Molim te ne pričaj tako o njoj, ćutao sam od rođene majke zbog toga što je bila bezobazna prema Aleksiji."

- ,,Šta je ona uradila ze tebe?" bila je direktna.

- ,,Ulepšala mi život." kažem jednostavno, a ona se nasmejem cinično ,,Jeste dođavola. Ona je tvoj život uništila. Šta si ti sve uradio za nju, hoćeš da nabrojim?" izdahnuo sam a ona je nastavila ,,Od prvog dana si joj čuvao leđa, nijedan rođendan od dana od kada se poznajete, nisi zaboravio. Jebeno si jednom i moj rođendan zaboravio, a njen nikada. Onda kada je plakala, nije bio niko drugi sem tebe."

- ,,Nije baš tako.." prekinula me je. 

- ,,Drugima možeš da pričaš te priče Damjane, ja sam bila sa vama u zatvoru. Sve znam." 

- ,,Lelo, kako god. Nije to poenta svega." opet me je prekinula ,,Ta devojka je za mene dno. Uništavala je tebe zajedno sa sobom dugi niz godina, sada će se skrasiti pored nekoga a ti sebe i dalje uništavaj. Posle svega si zaslužio da ti lepo kaže hoće li te ili ne, a ne da te vuče godinama. A sada dadeš, ako hoćeš oteraj je u kurac a ako nećeš biraj sebi mesto u groblju jer će te tebe ona pod zemlju oterati." kada se izvikala, vratila se Aurori a mene ostavila da ludim. Sam.