16. poglavlje

801 19 0
                                    

Daniel P.O.V
Nakon sahrane jednog od mojih najboljih drugova otisli smo svako svojoj kuci..
Cekili-Sestra mog pokojnog druga koja je bila najslomljenija osoba tu me je pocetila na moju Ninu.
Jako je to zajebano kad izgubis brata ili sestru, dok si tinejdzer tuces se sa njim oko griza cokolade koji ti nije dao ili oko udobnijeg kreveta. A onda kada postanes covek shvatis da je brat ili sestra zapravo tvoj jedini oslonac..
Cekili je izgubila Milosa, ne mogu ni da zamislim kako joj je.
Razmisljajuci o ovome shvatio sam da je Nina jedina osoba koju imam.
Seo sam u auto i nazvao je. Ubrzo mi se javila radosnim glasicem.
Ja: Nini..
Nina: hej. Treba cvece?
Ja: Ne.. Falis mi.
Nina: To je slatkoo. Hoces da...
Cuo sam samo to a zatim vriske i glasne pucnjeve. Noge su mi se odsekle a kroz vriske sam je dozivao. Manijacki sam vozio ka njenoj cvecari gde je ceo izlog bio unsiten a staklo po celoj prelepoj cvecari.
Nisam mogao da je pronadjem. Nema je..
Pronasao sam je.
Lezala je ispod pulta, u lokvi krvi.
Oci su joj bile zatvorene a telefon odmah pored glave.
Kleknuo sam do nje i zadrzavao krv sa ne tece iz njene rane.
Pokusao sam da shvatim da li je ziva i nisam uspeo. Prolaznici su pozvali policiju dok su moje suze lile. Krenule su mi suze kada mi je djavo sapnuo da je mrtva.
Plakao sam dok su je ljudi iz hitne vodili. Isao sam za njima..
Jednom sam je zamalo izgubio, ali sada necu.

EuforijaWhere stories live. Discover now