Euforija

kraj

Piscev P.O.V
Dva razlicita sveta, dva razlicita kontinenta, dve razlicite pesme, dve razlicite osobe.
Padala je lagana letnja kisica, trava je mirisala prelepo, sunce je grejalo dvoriste.
U bazen je upadala slaba kisica dok su malena devojcica i Kristina trcale po dvoristu i vijale se.
Devojcica je tek prohodala i vec joj se svidja, vec voli da trci i da vija Kristinu.
Pancir je sve to kroz prozor kuce posmatrao i osmehivao se.
Skrivena i ne uzvracena ljubav su najbolnije, definitivno najbolnije. Ali gledati nekoga koga volis srecnog i ispunjenog u tom slucaju je sve sta imas.
Kristina je podigla malenu devojcicu a kisica je ubrzo stala.
Kristina: Petra bebo, sta cemo da radimo?
Petra: Idemo tate.
Kristina se osmehnula sa blagim bolom. Poljubila je i usla u kucu sa njom.
Predala ju je dadilji da je uspava i nahrani, otisla je u Pancirovu sobu.
On je tamo sedeo za stolom i crtao linijice po svescici.
Kristina: Zelela sam da ti se zahvalim.
Okrenuo se ka njoj i zatvorio svescicu.
Osmehnuo se i slegnuo ramenima.
Kristina: Na tome sto sve prolazis sa mnom. Na tome sto si uvek tu.
Klimnuo je glavom i rekao da je to njegova obaveza. Stala je blize njemu i pruzila mu kovertu.
Pancir: Sta je to?
Kristina: Pustam te.. Idi. Budi srecan.
Njene reci su ga pogodile u srce. Odmahnuo je glavom i vratio joj crnu kovertu.
Kristina: Molim te.. Nemas vremena za sebe. Non stop si sa mnom.
Pancir: Ne. Ne zelim da odem. Stiticu te dok sam ziv.
Kristina: Razmisli ponovo..
Klimnuo je glavom a ona je izasla iz njegove sobe.
Ostao je sam da lije suze, otvorio je kovertu a unutra je bila rezervisana avionska karta za Montreal, adresa kuce koju mu je prepisala, nova dokumenta.. Nozi zivot.
Ali njegov zivot je pored nje.