Euforija

36. poglavlje

Daniel P.O.V
Istrcao sam napolje i ispovracao se izvan kuce, Isuse Boze..
Povracao sam a sa ociju nije mogla da mi se skloni slika fetusa nasilno izvadjenog iz neke zene..
Hugo i Ilija su odmah za mnom izasli, Ilija se vratio posmatranju zidova a Hugo je nazvao nekoga sa kime je pricao na spanskom.
Ilija je krenuo da cepa tapete sa zida koje su bile pune vlage i prljavstine.
Iskidao je ceo jedan zid gde je stajala koverta.
Uzeo ju je i otvorio, Hugo je prekinuo i odmah pogledao kovertu sa njim.
Uzeo sam kovertu i otvorio je.
Unutra su pisale kordinate.. Cudno je bilo samo to sto.. Bilo je upisano i "400m ispod zemlje".
Hugo: E ja nemam zivaca za ovo.
Ja: Trpa nas. Nije mogao da iskopa rupu duboku 400 metara, ode do jebenog Negotina i ubije je za 2 sata.
Ilija: Ne.. Hugo tamo je zakopano nesto. Provericemo to posle.
Ja: Hvala kurcu. Nastavljamo li?
Hugo: Da.
Zatim smo nastavili da je trazimo.. pretrazili smo jos 4 mesta ali nije bilo...
Ostale ekipe su pretrazile celu teritoriju do Nisa.
Sada na poprilicno neobicnom mestu za sedenje u 2 ujutru mi sedimo i cutimo.
Sedimo na jebenom groblju nekog tu sela i slusamo tisinu dok je jedino svetlo svetlo iz automobila.
Jezivo je, jebeno je jako jezivo. I strah me je.
Hugo: Daniele ona je mrtva, isecena na komade i bacena u dunav. Ajdemo kucama.. Nema vise smisla.
Ja: Ne mogu.
Nisu mi videli suze ali bilo ih je, duvao je hladan vetar dok sam se mirio sa cinjenicom da je kraj i da je mrtva.
Cujem njen glas.. Njen smeh, njeno prepiranje sa mnom.. Cujem njene uzdahe i..
Zacujem kucanje.