Kristina P.O.V
Pa moram da priznam, mnogo sam se kurcila.
Niko nije neunistiv, sada ne znam gde sam, ne znam koji je dan i koliko je sati.
Jedino sta znam jeste da me je negde dovezao, stavio mi maramu, stavio me u mrtvacki sanduk i zakopao.
Skinula sam maramu i sada sam u tisini negde ispod zemlje.
Plakala bih ali ne smem. Tako cu potrositi mnogo vazduha..
Hvala Bogu pa nisam klaustrofobicna i da sam pre par dana cula kako da prezivim zakopana ispod zemlje dok me neko ne nadje.
Plitko disanje i bez jebene panike.
Cujem glasove, tihi su.
Cujem kako mi sapucu..
"Kristina.. Ides kod Damira"
"Petra te ceka"
"Kristina gotovo je"
"Kristina dodji.. Ljubavi cekam te"
Zacula sam Damirov glas i suze su mi krenule.
Pronasla sam svoju mindjusu i ostrim delom nje na drvo mog mrtvackog sanduka ugravirala "Kristina Vujosevic" cisto da eto ako me nadju kao nekog skeletona znaju ko je skeleton.
Imam lepe kosti i lepe obline, verovatno bih bila zgodan skeleton.
Zatim sam se smirila i zacula glasove, bili su glasniji.
"Ne mogu"
Bilo je glasno i prepoznala sam glas, bio je Danielov. Ne znam da li haluciniram ali neko je tu. Pocela sam da kucam po sanduku i lupam.
Cula sam glasne vriske.
KAMU SEDANG MEMBACA
Euforija
AksiZena puna tajni, misterija i bola, zena koja moze da unisti svakoga samo jednom recenicom. Zena koja kontrolise sve i svakoga. Zena koju umes samo da dozivis, neopisiva Euforija, nikakva Euforija nije kao ona koju imas kraj nje. I muskarac koji ne v...
