Euforija

33. poglavlje

Daniel P.O.V
Nisam pio, nisam se drogirao. Svestan, i potpuno cistog uma shvatio sam da je Kristina zena koju zelim za devojku.
Sa velikom tremom vozio sam ka njenoj kuci ka periferiji grada.
Osmehnuo sam se i pomislio na njene oci, na trenutke kada smo se ujutru pre atentata na nju zajedno smejali i pili kafu.
Pravili omlet i mazili se, kako smo lezali i gledali reprizu utakmice.
Smejao sam se i vozio ka njenoj kuci.
Nigde nije bilo obezbedjenja sto je bilo malo cudno ali okej, 3 ujutru je..
Valjda ne spava?
Usao sam u dvoriste njene vile, a zatim usao u nju, vrata nije bilo a kuca je bila razrusena.
Svuda po kuci su bile kapljice krvi i staklo razbijeno u milione komada.
Video sam tri muska lesa na putu ka spratu kuce.
Njeni psi i macke bili su jedino zivo, oni su spavali u hodniku.
Usao sam u prvu sobu koju sam video, bila je izresetana, ubrzo sam shvatio da je ovo radna soba.
Na podu je bilo previse stakla, namestaj je bio unisten.
Pronasao sam njen prsten koji nikada ne skida, pronasao sam takodje i malu plisanu kutijicu.
Otvorio sam je i na papiricu u njoj je pisalo moje ime..
Cuo sam mnostvo automobila i povika na spanskom i engleskom.
Izasao sam iz te sobe i sisao dole gde su me neki vojnici napali i stavili mi lisice.
U kucu je usetao Nemanja Bacic sa Pablom Sosom i ostao sam u soku, Pablo mi je prisao i otkljucao mi je lisice.
Pablo: Sada imas tri opcije da biras.. Prva, ubicemo te odmah.
Nemanja: Druga, reci ces nam sta ces ovde, gde Aleksa vodi ljude koje otme i mozda ti ne isecemo jezik.
Pablo: I za kraj, sta ces ovde, gde je Aleksa i sta ti je Kristina pricala o nama.
Ja: Hej hej.. Polako. Dosao sam da joj kazem nesto i nisam je nasao.
Pablo: Sta si hteo da joj kazes?
Ja: To je privatno..
Nemanja: Daniele.
Ja: Da sam se zaljubio u nju..