Euforija

35. poglavlje

Daniel P.O.V
Sa Ilijom i Hugom, Nemanjinim i Pablovim sinovima krenuli smo da trazimo Kristinu.
Proveravali smo svaku sigurnu kucu, svaki hangar, sve.
Mi smo proveravali samo one koji su bili najskriveniji a ostale ekipe sve ostale.
Ilija: Zavoleo si zenu zmiju.
Ja: Mozda.
Skrenuo sam pogled a on se nasmesio, kao da traze devojke svaki dan.
Ja: Vi ste ovo vec radili jel?
Ilija: Redovno. Ovde levo?
Ja: Da. Ali ostavi auto ovde ima eksera za gume.
Hugo: Ala kao da kriju Adama i Evu ovde a ne sprotskog menadzera i poslovnu zenu. Jebo majku.
Ilija se nasmejao a ja sam znao da nije ovde. Znao sam jer je ovo mesto i Bog otac zaboravio ali nema veze. Valja proveriti.
Usli smo u napusteni, pun prasine i smeca objekat u sred neke ravnice.
Hugo je sisao u podrum a ja sam sa Ilijom ostao gore.
Ja: Prazno je ovde.
Hugo: Daniele jeste vi imali seks?
Doviknuo je sa sprata nize, Ilija je gledao zidove a ja sam ostao zbunjen.
Ja: Zasto je to bitno?
Hugo: Da ili Ne?
Ja: Da.
Hugo: Pre koliko?
Ja: 3 dana tipa.
Hugo: Ilija dodji dole. Sam molim te.
Ostao sam zbunjen. Ilija je sisao dole a ja sam ponovo ostao zbunjen.
Nisam hteo da sidjem jer iskreno znam da dole nema nicega osim dve stolice i neonke, to je kao sobica za mucenje koju su koristili svi. I mi, i Novosadjani, i svako. Bila je zajednicka. Dovedes nekoga tu, mucis ga, ubijes, i teras dalje.
Ilija: Hugo.. Fetus ne bi mogao da se formira za tri dana..
Cuo sam saputanje a zatim sisao dole, usao sam u prostoriju i zazalio sam.
Na stocicu kakvih ima u bolnici, gde stoji alat za operacije i slicno, stajalo je nesto ljigavo i.. Nalika na malenu bebu. Krvavo..