Euforija

32. poglavlje

Piscev P.O.V
~42 sata kasnije~
Sedela je u gomili papira, sa telefonom u rukama, sedela je u gomili slika, dokaza. Sedela je na podu i gledala sve dokaze oko nje.
Sedeo je u klubu sa Aleksom koji se ponasao kao da se nista ne desava, bilo mu je muka.
Povracalo mu se od prljavih zena i sve sta je zeleo je bila njena meka i lepa koza.
Njene prelepe oci i njena meka kosa.
Njen smeh dok zajedno pricaju o nekim temama.
Neko je pokucao na vrata te je u sobu usla malena devojcica, u ruci je nosila kutijicu.
Kristina je podigla pogled i malena devojcica je prisla.
Pruzila joj je kutijicu koju je Kristina uzela a devojcica izasla iz sobe.
Brzo je otvorila kutijicu gde je stajao papiric-sa napisanim imenom i prezimenom osobe odgovorne za Damirovu smrt.
I mala dodatna ceduljica. "Molim te, samo diskretno da ne pravimo haos, i znas.. jako je jadno ono sto si uradila, ja svu svoju decu volim, i ne kajem se sto ih imam. Dok ih ja imam petoro, ti ne mozes da imas ni jedno."
Osmehnula se i uzela telefon te nazvala Pabla.
Pablo: Jos uvek nisam nista odlucio. Imam jos 6 sati.
Ja: Upravo mi je stiglo ime i prezime osobe krive za Damirovu smrt, i poruka od tebe. Nisko Pablo, od jednog takvog dzentlmena nikad ne bih ocekivala tako nisku poruku.
Pablo: Kristina nisam ti poslao nista?
Aleksa napusta klub sa ridjokosom devojkom koja ubrzo bude ostavljena na ulici dok on vozi ka njenom najvecem neprijatelju.
Ja: Pablo, poslao si mi.
Pablo: Kristina sranje!
Bilo je poslednje sto je cula pre glasne rafalne paljbe ka njenoj kuci i njenoj radnoj sobi. Vristala je i bacila se na pod, pucnjevi su prestali. Ustala je i uzela pistolj iz sefa, brzo sve dokaze premestajuci u isti.
"Kristinaaa" trpala je papire i slike u veliki sef koji je zakljucala, stala je uz zid i pistolj usmerila ka vratima odakle ga ocekuje.
"Buuu jaaa"
Usao je u sobu i sa osmehom krenuo da joj prilazi.
Daniel je krenuo ka njenoj kuci da joj konacno prizna sta oseca, da joj prizna da se zaljubio u nju.