Dogovor za spas

23. poglavlje- Dom

Dva mjeseca kasnije

„ Dozvolite da sumiram. U idućih ćemo mjesec dana obaviti četiri primopredaje kokaina ovdje na imanju. Rezime kupaca sam vam već poslala. Upoznati smo s njima i neće stvarati nikakve probleme, no ne želim da to olako shvatite. Želim svo moguće osiguranje. Ako samo pokušaju nešto, rješavate ih. Ima mnogo riba u moru i nećemo se jebati s njima.

Osim toga, čeka nas i nadgledanje pošiljki cigareta koje putuju za Italiju. Katja će vas dočekati u Milanu na teretnom peronu. Treba mi skupina za pratnju tog vlaka. Onda, treba mi skupina koja će otići u Pariz i prisustvovati revijama i fotografirati zanimljive komade da to pošaljem u Milano na šivanje.

I zadnje, treba mi skupina koja će u Marseilleu preuzeti pošiljku automatskog oružja. Ostale poslove će pokriti članovi odbora, a i ne želim da se previše mučimo. Za prljave poslove ovako i onako unajmljujemo plaćenike. Na kraju travnja će biti isplaćene plaće za ovaj kvartal. Ima li pitanja po pitanju plana?"

„ Što je s odvozom burbona u Monte Carlo?"

„ Čula sam se s Gisele, ona je to odlučila pokriti."

„ Kako znamo da će plaće biti adekvatne?" upitao je Felix.

„ Jer ih ja planiram. Svi poslovi vezani uz financije slijevaju se k meni pa i plaće. Armando je već jasno rekao da vjeruje mojoj procjeni. Sutra odlazim kući, a kad se vratim ćemo se ponovno okupiti i dogovoriti ostale poslove koje nismo u prethodnih dva mjeseca. Moram dogovoriti s Katjom plan za sljedeći kvartal. Dok me nema, Felix je glavni."

„ Pa već je bilo i vrijeme" komentirao je.

„ Poslat ću vam anketu koju ćete mi ispuniti. Zanima me što mislite u što bi trebali uložiti nešto više novca. Pa, ako nemate pitanja ili komentara, to bi bio kraj ovog sastanka. Sretan vam Uskrs i vidimo se uskoro."

Pričekala je dok se sala nije ispraznila pa se umorno naslonila u fotelji. Bila je tako umorna, i fizički i emocionalno. Radila je po deset sati na dan zadnjih dva mjeseca bez odmora, a i nije vidjela Nikolasa i ostale jednako dugo.

Čula bi se s Nikolasom svaki dan, no nedostajao joj je fizički kontakt. Nedostajali su joj ljudi s kojima je toliko dugo bila živjela i koji su je prihvatili u svoju obitelj. Iako se Nyx smirila, a Felix joj postao dobar prijatelj, na kraju je dana ipak bila sama u velikoj kući.

„ Dakle, ideš u Italiju" komentirao je Felix dok je završavao zapisnik.

„ Da" potvrdila je, „ umorna sam i treba mi odmor."

„ Da, vidi ti se. Izgledaš kao pakao. Kad si zadnji put spavala kako treba?"

„ Nemoj se brinuti za mene, Felix. Oporavit ću se ja. Sad sam trebala zapeti i dovesti ovo sve u red. Ne mislim više toliko izbivati od kuće. Sve ovo mogu voditi iz Italije."

„ Dakle sve je bio samo prikaz moći" zaključila je Nyx pa frknula, „ a, sad ćeš..."

„ Oprezno, Nikita" prerezala je, „ nisam te uzela nazad da slušam tvoj dugi jezik. Uzela sam te nazad jer si me preklinjala i jer ti ljudi vjeruju. Nemoj da povučem odluku."

„ Da, šefice."

„ Dobro. Ako itko bude radio probleme, odmah me nazovi" rekla je Felixu pa ustala, „ vidimo se."

Izašla je iz sale pa se zaputila na kat prema sobi koju je privremeno prisvojila. Izvadila je mobitel i nasmiješila se kada je ugledala Nikolasovu poruku. Dobro jutro, Cherie. Kako si? Još se šire nasmiješila pa brzo natipkala odgovor. Loše, ali uskoro ću biti bolje. Što ti radiš danas? Očito ništa, jer je odgovor odmah stigao.