Irina De Luca II

7.

《MATTEO DE LUCA》 

Ne javljam se nikom na telefon sve dok noc ne padne. Bilo je sigurno 4 sata ujutru od kako sjedim u sred nicega i samo tako cutim.

Nikad sebi ne bih oprostio da se njoj desi ono sto se desilo mojoj majki. Da joj sve kazem rekla bi , Nema sanse mili da se to desi, kricemo se smislicemo nesto"  a takve slicne rijeci je rekla majka samo par sati pred smrt mom ocu koji i dan danas ne moze da prezivi njenu smrt.

Polako sam usao u kucu, moje srce lupa kao ludo dok se penjem niz stepenice i maksimalno se trudim  da ne pogledam  ka njenoj sobi ali moje srce ne dozvoli da samo tako prodjem. Moram joj reci pa makar i da ona to ne cuje.

Spavala je kada sam usao, zajecala je par puta dok ja ko za koliko vec sjedim ovde.

-"Nikada djevojcice necu voljeti i  pogledati drugu. Ti si sve sto cu ikada voljeti u svom zivotu. Ali nisam se salio, da se bar mozemo razvesti pobjegla bi od mene i patio bih, umirao bih svaki dan sve vise i vise ali bih znao da neces zavrsiti..."

Ne usudim se da nastavim dok mi ruka opet podrhtava, svoje usne njezno prislonim na njeno tijeme te izadjem iz sobe.

(***)

-" Matteo umro sam od straha juce!"

-" Luka morao sam malo misli razbistriti..."

Klimnuo je glavom svjestan koliko sam zapravo u losem stanju.

-"Blago njoj kad je toliko volis"

-" Vise od sebe sam zavoljeo djevojcicu, to sto mi je uradila kada je dosla prvi put ispred apartmana. Hodala je tako sigurna u sebe, bio sam fasciniran njom. Bio sam fasciniran kada sam shvazio da je sitnica ucini srecnom"

-" Podrzavam te u odluci ali trebalo bi da joj kazes..."

Odmahnuo sam glavom

-" Bolje da me mrzi, da me preboli i mrzi jer nesto ce mi se desiti kad tad i nece patiti. A ako nastavim da joj pokazujem ljubav, moze nju da kosta..  Reci mi izvjestaj"

-"Michel danas pravi  veceru za svoj rodjendan, pozvao vas je u 20h. U porodicnoj kuci"

Klimnuo sam glavom

-"Obezbjedjenje je  bilo sa Irinom, kupila je poklon, potom je usla u apoteku zatim se uputila na imanje vise nije izlazila"

-" Zasto u apoteku"

-" tablete za glavu."

Poceo sam raditi ne bih li skrenuo mislo sa nje. Toliko bih voljeo da me mrzi, da svu bol i sve sto ona osjeca preuzmem na sebe. Mrzim sto pati, mrzim sto misli da  bih pored nje  pogledao drugu... 
Da nadje nekog mene bi to boljelo, slomilo bi me ali bar bi me brze preboljela. Hocu da zivi pa cak iako to znaci  da ce biti srecna daleko od mene.

Moja djevojcica da voli nekog drugog.
Proleti mi ta misao koja natera da me svaki misic zaboli.

-"  Veceras je porodicna vecera..."

Zapoceo je Sergio jos sa vrata.

-" Ta devojka ce doci?"

-" ona je zena, moja zena ima ime!"

Dreknem na svog djeda koji spusti pogled.

-" nemoj da mi skaces po zivcima Sergio jer ako mi zaista nagazis bolni zivac bicu spreman da vam ja budem pakao. Trazio si da je zenim, sad ne valja!?"

-" Bio sam srecan zbog vas ali ona te odvraca od pravog puta, zena u nasoj porodici ne smije ni pomisliti na takvo nesto. Zene sluze da rode djecu i da ih podignu kako bi se nasa loza sirila"

-" Moja braca mogu da biraju zenu, a vidis ja nisam mogao ali opet i da jesam birao bih nju. I nikad me nije odvracala od posla! Da je neka druga zena na njeno mjesto, ne bih je ni pogledao,  porodica De Luca ostala bi uskracena za naslednike od glavnog naslednika! Ovako volim Irinu, volim je toliko da bih se svega odrekao da njoj bude dobro"

-" To nije dobro Matteo, vjerovao sam da ce te brzo proci"

Ironicno se nasmijem.

-" Ono sto ti je onaj gore odredio za citav zivot Sergio nikada ne prolazi!  Bol od gubitka majke i ljubav prema Irini ostace dok disem"

-" Ja i Oliver trazimo rjesenje za nju."

-"Sergio, ako ikada iko povredi Irinu rijecima ili djelima kunem se da cu sve da ostavim i odem."

Kratko sam rekao, a on brzinski ustaje i izlazi iz moje kancelarije.