12

6.2K 243 12
                                    

《IRININA PERSPEKTIVA》

Sjedim za stolom i veceram sa Brunom vec par minuta, a onda se i ostatak porodice okupi. Prvi je usao Matteo i njegov pogled biva zapecacen na meni.

-" Srecan rodjendan..."

Tiho sam rekla dok mu pruzam upakovani  poklon.

-"Hvala"

Kratko je rekao te sjeo pored mene. Hladnoca u njegovom glasu me povredi ali se lazno osmjehnem Michelu. Cudno je koliko je njegova porodica slicna mojoj. Svi su hladni jedni prema drigima, nema tu nekog preteranog razgovora posebno ne sa  Oliverom i Sergiom koji za sobom vuku i Mattea.  Nije ni pogledao moj poklon, vec je u tisini jeo da bi kada svi zavrse  procistio svoj glas.

-"Imam nesto vazno da vam saopstim"

Svi su se okrenulu prema njemu ukljucujuci i mene

-" Irina i ja se razvodimo"

U kuci niko nije djelovao iznenadjen osim mene i Michela koji smo gledali kao blago je reci sokirano u njega.

-" Pronasli smo nacin da Irina uziva zastitu nase porodice do kraja zivota ali nece biti potrebe da bude ovde u Italiji"

Smireno se okrenem  usporeno, elegantno i dostojanstveno ispijam vino kao da nista nije rekao.

-" Zelim da svi to znate"

Opet je ustao od stola i otisao kuci dok mene svi gledaju cekajuci reakciju.

-" Razgovaracemo sa njim"

Dodao je Bruno dok se Sergio promeskolji.

-"Nece biti potrebe da se ovo nastavlja,  svima je u cilju da oboje budu srecni"

-" Gospodine Sergio molim vas da se vise ne bavite mojom srecom. Jednom sam vam zaista bila zahvalna, a sada svaki sledeci put smatram izlisnim"

Uradim isto sto i Matteo te podignute glave krenem ka kuci noseci i poklon sa sobom koji on nije ponio. Pio je viski u dnevnom boravku, nije ocekivao da cu doci odmah za njim i zato nije u svojoj sobi. Moje vaspitanje i gracioznost pred njim odavno su nestali, te ga svo snagom gadjem poklonom.

-" Svjestan si sta si rekao tamo?"

Moj glas je vrlo smiren, potpuno neocekivan ali sam srecna sto je tako.

-" na stolu su ti papiri za razvod"

-" Zaista, gde?"

Veselo pitam te kad mi pokaze pridjem papirima i pocjepam ih na vise sitnih djelova

-" ups tvoji papiri su  falericni"

Pogledam ga direktno u oci dok on sve to smireno posmatra.

-" To su samo papiri Irina..."

-"Super, moj potpis nece gledati"

Namsijem se siroko te krenem prema svojoj sobi

-"Ja i ti se moramo razvesti."

Zapoceo je dok se ja okrenem ali bez namjere da mu pridjem.

-" Dobices razvod tek onda kada prestanes da me volis Matteo De Luca. Obecavam da cu tog dana bez trena premisljanja prva predati papire. A ti najbolje znas kad ce to biti"

-"Irina, jednom u zivotu ne budi  uvijk protiv moje rijeci i mojih pravila, sve do sad sto si krsila bilo je jer tebi nece nanijeti zlo do danas... ovo danas ne za tvoje dobro"

-"Matteo kad ces prestati da me volis?"

Iskuliram njegove rijeci.

-"to nije vazno, tvoj zivot je vazan"

-"Pitala sam kad ces prestati da me volis!?"

Povisim ton

-" Nikad..."

Rekao je tonom sa kojim je on odavno pomiren.

-" Eto tada cu se razvesti od tebe."

Slegla sam  ramenima smireno i otisla u svoju sobu. U kojoj pustim svoje emocije na slobodu. Sta ako nije vrijedan ove moje borbe?

Irina De Luca IIWhere stories live. Discover now