Irina De Luca II

11

《 MATTEOVA PERSPEKTIVA》

Kad god pomislim da toj zeni mogu da odolim ona nadje nacin da mi dokaze da ne mogu bez nje.

-"Tvoj prst je plav"

Pogledam u Luku koji cim shvati sta je rekao brzinski zacuti i napravi se englez.

-" Zelim biti sam"

-"Sergio ti dolazi za 5 minuta... Ne damo ti da razmisljas o njoj na miru"

Rekao je, a onda cujemo u kucanje na vratima

-" Nemoj da pristanes"

Bilo je sve sto cujem kada se moj djed pojavi.

-"  Srecan rodjendan sine"

Moj djed je vrlo optimistican dok ja razbijam glavu kako da odolim zeni koju volim!

-" Hvala, kakvi su to prpiri"

-" Prvo zelim da znam zasto tako nepromišljeno ubijas ljude! Imao sam pune ruke posla jer si to uradio na ocigled svog neprijatelja"

Nisma ni hteo da mu polazem racune, ne bih ga ubio da sam znao da postoji sansa da zavrsim u zatvoru ali necu mu to ni u sali reci.

-" Ali nema veze, razgovarao sam sa Irininim roditeljima"

-" Molim!"

Proderem se dok ustajem sa stolice kao mahnit.

-" Nasao sam nacin da razvedem vas brak, a da njena porodica ostane pod nasom zastitom."

Malo je reci da mi se mutilo od bijesam pred ocima

-" Gubi mi se sa ociju i ti i tvoji planovi"

Sakom udarim od sto ali on nije odreagovao.

-" Ako ne zelis da njeno tijelo skrpljamo kao Mariino onda izvoli ove papire Matteo. Sva imovina te porodice bice njena, zivjece u spaniji,  vratice svoje prezime i nikada niko nece saznati za nju"

-"Ja tebi nisam trazio pomoc oko svog braka! SAMO JEDNOM SAM TE POSLUSAO I OZENIO SE ali to vise nikada necu sebi dopustiti. Vi zavisite od mene ne ja od vas!"

Spustio mi je papire koje odbijem i da pogledam.

-" Ovo sto sam uradio je za Irinino dobro. Tvoj otac se slaze sa ovim. Licno cu paziti za nju u Spaniji"

-" Tebe u upste ne zanima moj zivot"

-" Da me ne zanima tvoj zivot ne bih se trudio da ga oslobodim dok jos za njega niko ne zna"

Suze na oci mi naviru dok on izadje iz kancelarije ostavljajuci mi papire na stolu. Matteo De Luca opet place!  Bespomocan sam. Nista ne drzim pod kontrolom kada je moj zivot u pitanju. Slomljen sam, unsiten, sebi bih jezik iscupao kada je uvredim ali to radim uporno.  Kako ja kao najmocniji covjek Italije ne mogu da saznam ko mi je neprijatelj!?

-"Cuo sam za to"

Bruno ni ne pokuca vec uleti, dok zakljuvaca vrata i odmah mi prilazi bratski me grleci.

-" Neces to uraditi zar ne?"

Ne odgovorim nista, dok on sjeda pored mene i nastavi da zuri  u praznu tacku kao i ja

-" Ona nije nasa majka, nikad necemo dozvoliti da se to ponovi!"

-" Molim te nemoj"

-" Matteo sta se desava sa tobom!? Znam da je volis ne mozes je pustiti."

-"Pricacemo veceras za vecerom"

-" Srecan rodjendan..."

Klimnuo sam glavom

-" Ona te voli istom snagom kojom ti volis nju. Umrla bi za tebe ako je to potrebno. "

-" Ne smije se vise Bruno i nece se smijati ko zna koliko jos ako ostane ovde pored mene."

-" Smijala bi se da je poljubis nekad pre spavanja, da se probudis pored nje. Smijala bi se da ne bjezis od nje prije nego dan pocne"