Irina De Luca II

13

-,, Samy"

Tiho izustim dok ona isti tren rasiri svoje oci kada me vidi.

-"Sta ti se desilo!?"

-"Ne nogu vise ovo... Nemam nacina vise da mu objasnim da cu pored njega jedino biti srecna i bezbjedna."

-" Irina molim te nemoj da places"

-" Izvini, znam da smo vodili ovaj razgovor 1000 puta ali..."

Zajecam  dok me ona sumnjivo pogleda.

-"Zasto si tako blijeda?" 

-" Nisam, ja samo..."

-" Blijeda si Irina, da li se osjecas dobro?"

Odmahnem glavom svjesna da se danas osjecam krajnje lose. Imam bolove u glavi i sve ostalo.

-"Nisam spavala i zato sam malo lose"

Slazem, dok se ona mrsti.

-" Molim te probaj malo da odspavas, nemoj da upropastavas sebe zbog jednog Mattea. Molim te Irina zovni me cim se probudis da vidim jesi li bolje"

-"ocu"

-" Kunem se da cu doci u Italiju da ih sve zapalim licno ako ovako nastave"

《MATTEOVA PERSPEKTIVA》

Ni danas niko sa mnom nije mogao pricati, a braca kao ni Luka nijesu zeljeli ni zdravo da mi kazu.  Mozda bi njima odgovaralo da je Irina srecna, ali sve dok je pored mene to nece biti.
Tog dana sam mogao da je izgubim da pred mojim ocima izgubim jos jednu zenu.  Zelim razvod, zelim je zivu pa cak i ako cu da patim...

Izasao sam iz zgrade te kad krenem prema kuci dobijem poziv sa naseg imanja.

-" Gospodine Matteo, vasa supruga danas  nije dosla na dorucak, nije je bilo ni na rucku ni na veceri."

-"Spremi nesto sto  najvise voli..."

Kratko sam rekao te brzinski dam gas ka kuci.

Inati mi se preko ovoga?ponasa se kao dijete neko!? Kao da ja slavim sto moram da zivim zivot u kom je najbolje da je ona daleko. Jebeno je ona jedini  razlog sto sam svoj zivot okrenuo za 360°.
Nikad brze nisam vozio do kuce, te kad uletim u porodicnu kucu krenem pravo do kuhinje.

Pokucao sam na njena vrata dok ona ni ne odgovori.

-"Znam da ne spavas, prestani da se inatis i dozvoli mi da udjem"

Pokucao sam, a onda shvatim da nece da mi dopusti i sam uletim u sobu bez poziva. Njeno tijelo bilo je pokriveno sa par cebadi ali  se i dalje tresla. 

-"Zasto me nisi pozvala Irina!?"

Bijesno viknem, a ona pokrije glavu jer joj zasmeta grublji ton. Otkrivao sam njeno tijelo, dok  opipavam celo. Gorela je! 

-" Hladno mi je"

Zajecala je tiho, dok je ja uzimam u narucje i brzinski skidam svu njenu odjecu koja je bila mokra.  Bez razmisljanj sam je odve u kupatiko ne pustajuci je iz svog narucja.

-"Molim te nemoj hladnu vodu"

Jecala je tiho, dok meni srce bije 300 na sat. Moja tvrdoglavost, moj rad na poslu samo da nisam u njenoj blizini doveo je do toga da  je jedva svjesna svega. Svasta se moglo desiti, a ja ne bih ni usao veceras u njenu sobu.  Mrzim svoj zivot, mrzim sto sam ovakvog kroja!!

-"Matteo hladno mi je"
Prigrlim je uz sebe dok trazi neku mlaku, a opet hladnu vodu koju pustim da pada preko nas. 
Scucurila se u moj zageljaj dok ja njezno mazim njeno lice i kosu.

-"Izvini zbog svega... molim te izvini sto sam ti upropastio zivot."

Jedva izustim dok se njena mala glava nadje pribijena uz moj vrat.

-" Ti si sve sto volim Matteo de Luca"

Tiho prosapuce, dok ja nastavljam da kvasim njenu kozu koja se polako pocela hladiti.

-" Tako mrzim sto te volim ovoliko"

Svjestan sam da bunca, da je u nekom polu snu ali svaka njena rijec me je duboko gadjala

-" Puno si me povredio Matteo, zar ne vidis koliko patim? Zasto nam to radis, zasto meni to radis? Nismo ni pokusali zajedno protiv ovoga..."